Deterdžent za zapad i istok

Svaka domaćica koja je imala priliku da opere veš deterdžentom kupljenim u inostranstvu sigurno je primetila razliku u odnosu na prašak istog proizvođača koji se prodaje u domaćim radnjama. Hrvatsko udruženje „Potrošač” je posle nekoliko godina suđenja sa multinacionalnom kompanijom „Proktor i Gembl” (koja ih je tužila za klevetu) krajem januara i zvanično dokazalo da na njihovo tržište stižu proizvodi drugačijeg sastava od onog u zapadnoevropskim zemljama.

Ovaj spor, saznajemo, doneo je i konkretnu korist za hrvatske kupce. Umesto iz fabrike u Češkoj, „arijel”, najpoznatiji brend ove kompanije, u Hrvatsku sada stiže iz Francuske. Pod pritiskom javnosti delom je, kaže Ilija Rkman, predsednik Saveza udruženja „Potrošač”, promenjena i njegova receptura.

Pošto se tržište Srbije takođe snabdeva iz „Proktorove” fabrike u Češkoj, tragom ove priče „Potrošačka politika” je istraživala kakav se prašak nudi domaćim kupcima. Kako nam je potvrđeno u Institutu za opštu i fizičku hemiju u Beogradu, upoređivanjem deklaracija praška „arijel kompakt” koji se prodaje u Nemačkoj, Češkoj i Bugarskoj, vidi se da postoje bitne razlike.

Po direktivi Evropske unije, recepture svih proizvoda na tržištu moraju da budu upisane i objavljene na jednom mestu, u slučaju nekih vanrednih okolnosti.

– Tako je „Proktor i Gembl” sam deklarisao da proizvod „arijel kompakt” za nemačko tržište, između ostalog, u sastavu ima četiri tenzida (sastojci za dubinsko pranje), sapun i lipazu (enzim nove generacije koji skida trigliceridne masnoće). U istom prašku koji se proizvodi u Bugarskoj i Češkoj ima svega dva tenzida i sapun, a nema lipaze – kaže Stevan Blagojević, istraživač sa Instituta za opštu i fizičku hemiju.

Po njegovom mišljenju, nema nikakve dileme da će deterdžent koji uključuje lipaze bolje prati. Nije potrebno biti hemičar, kaže, da bi se to zaključilo.

Bez obzira na razlike u sastavu, ne može se reći da su potrošači na našem tržištu prevareni, jer proizvođači, a posebno multinacionalne kompanije, zadovoljavaju lokalne propise.

–To je biznis. U Nemačkoj je veća konkurencija, tržište je ogromno, bogatiji su potrošači imaju i drugačije zahteve, ali je i prašak skuplji – navodi naš sagovornik.

(/slika2)Blagojević kaže da je sasvim drugo pitanje da li mi imamo pravo da od tih multinacionalnih kompanija tražimo da njihovi proizvodi koji se prodaju u Srbiji budu kao u Nemačkoj. Na to naš sagovornik nema odgovor, ali sumnja da proizvođači imaju pravo da emituju iste reklame na svim tržištima, ako i sami priznaju da je receptura različita. Što se tiče hemije, sastav deterdženata nije isti, a multinacionalne kompanije to nazivaju regionalnim pristupom.

Na domaćem tržištu u sastavu praška uglavnom postoje oznake „manje od”. Ako proizvođač deklariše da određene supstance u proizvodu ima, recimo, manje od pet, to može da bude četiri, ali i jedan. Sastav se uglavnom menja kada kompanija shvati da gubi novac. Ali oni time ne krše zakon koji ih obavezuje da ispoštuju donji minimum.

– Nama će biti onako kakvi su naši propisi. Proizvođač zadovoljava minimum kvaliteta i nikada neće ići ispod njega. Na siromašnija tržišta šalje proizvode drugačijeg sastava – objašnjava Blagojević.

„Arijel” na naše tržište stiže iz Češke, a iz ove fabrike se snabdevaju i tržišta okolnih zemalja. U Srbiji se godišnje potroši oko 70.000 tona praška, a gotovo polovina se uvozi, upravo iz Češke i Rumunije.

– Kvalitet deterdženta je pitanje cene. Postoji nekoliko nivoa kvaliteta praška u radnjama, s tim što potrošačima treba reći i to da su domaći deterdženti jeftiniji, jer se ne plaća carina. Strani proizvodi su skuplji, jer neko treba, između ostalog, da plati i reklamu – ističe naš sagovornik.

(/slika3)Stručnjaci zato kažu da, ako vam muž nije automehaničar, a dete se ne valja u travi i blatu, svaki prašak će svakodnevna zaprljanja oprati dovoljno dobro.

„Proktor i Gembl” je za naš list potvrdio da se deterdženti koji se prodaju u mnogo zemalja centralnoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, proizvode u članicama EU – Češkoj i Rumuniji.

– Osluškujemo i uzimamo u obzir potrebe potrošača na svim tržištima na kojima poslujemo. Svaki potrošač u svetu nam je podjednako bitan – ističu u ovoj kompaniji.

Kao potvrdu toga naglašavaju da se „formulacija proizvoda istog brenda može razlikovati od tržišta do tržišta u zavisnosti od potrošačkih navika (tip i starost veš mašine, navike pranja veša i doziranja praška, učestalost pranja itd.)”. Oni ističu da poštuju zakonske okvire svakog, pa i tržišta Srbije.

Na pitanje da li je pošteno emitovati iste reklame na svim tržištima, „Proktor i Gembl” uverava potrošače da su sve tvrdnje u njihovim reklamama proizvodima istinite i podržane brojnim istraživanjima.

Pitanje različitih receptura i odnosa prema „navikama” kupaca bilo je otvoreno i u pomenutom slučaju u Hrvatskoj.

Udruženje „Potrošač” i dalje insistira da, kad je reč o proizvodima i njihovom sastavu, granice između zemalja EU i onih koje još nisu postale članice moraju biti virtuelne.

– Fleka od kečapa sa pice podjednako prlja garderobu u Rimu, Briselu, Zagrebu i Beogradu. Da li mi možda imamo niže kriterijume čistoće i šta sprečava multinacionalne kompanije da prodaju iste proizvode na svim tržištima? – pita Ilija Rkman.

-----------------------------------------------------------

Kako protiv mrlja?

– Zanemarite savet da pre pranja veša fleke tretirate sredstvom za njihovo uklanjanje. Analize uglednog nemačkog udruženja iz januara ove godine pokazale su da je samo jedno sredstvo efikasno u otklanjanju fleka, a ono se ne nalazi na tržištu Srbije. Svi ostali preparati koji su i nama dobro poznati, jer su veoma reklamirani i skupi, bilo da je u pitanju sprej, gel, prašak ili so, nisu dobili dobre ocene.

-----------------------------------------------------------

Različita receptura

U Asocijaciji potrošača Srbije kažu da im nemačka organizacija „Štiftung Varentest” nije dozvolila da prenose rezultate njihovog testiranja deterdženata, jer je receptura različita u različitim zemljama.

– Na osnovu ovog upozorenja upoređivali smo deklaracije sa pakovanja deterdženata u Nemačkoj sa deklaracijama na deterdžentima u Srbiji i utvrdili da postoji razlika u procentualnom sastavu. U pojedinim prodavnicama potrošači ipak mogu da kupe deterdžente koji su proizvedeni u Nemačkoj ili za tržište EU.

Nažalost, nijedan propis u Srbiji ne obavezuje uvoznike, ni svetske kompanije da u Srbiji plasiraju proizvode identičnog sastava kao na zapadnoevropskim tržištima – kažu u APOS-u.

Poziv čitaocima iz inostranstva

Poštovani čitaoci, svakog četvrtka objavljujemo "Potrošačku Politiku", stranu posvećenu kupcima i njihovim pravima u Srbiji. Oblast zaštite potrošača u našoj zemlji je još u povoju, mnogo toga je potrebno promeniti da bi se standardi priblizili evropskim i svetskim. Imajući u vidu da živite u zemljama u kojima su propisi na strani potrošača, verujemo da kupci tamo uživaju veću zaštitu. Vaša iskustva bi bila dragocena u našim istraživanjima. Očekujemo da nam se pridružite i šaljete priloge o aktuelnim potrošačkim temama iz vašeg okruženja.
Zanimljivi primeri, potkrepljeni činjenicama, naći će se na našem sajtu a i u štampanom izdanju. Potpisane priloge, sa osnovnim podacima šaljite na adresu [email protected]