Čavesov led za Kolumbiju i Španiju

Venecuelanski predsednik je u nedelju po podne "stavio u zamrzivač" odnose sa dve zemlje sa kojima je do sada naftonosna latinoamerička država održavala prisne veze: Španija i susedna Kolumbija od nedelje su, kako je objavio Ugo Čaves, što se Karakasa tiče, na ledu.  Alvara Uribea, predsednika Kolumbije, Ugo Čaves nazvao je "gnusnim lažovom", dok od Španije traži u zamenu za odleđivanje ...kraljevo izvinjenje zato što mu je ovaj  na iberoameričkom samitu u Santjagu  iznerviran doviknuo da "već jednom ućuti".
Za razliku od  Madrida, koji  posle najnovijeg Čavesovog istupa, u očekivanju "razjašnjenja o tome šta znači zaleđivanje" oprezno ćuti, Uribe je vatreno odgovorio na Čavesovu paljbu.

Čaves je svom susedu zamerio što je ovaj odredio rok do kraja godine za posredništvo venecuelanskog predsednika u pregovorima sa kolumbijskom gerilom FARK za oslobađanje talaca. To je za Čavesa, sklonog slikovitim metaforama, bilo "brutalno pljuvanje u lice" i razlog da proceni kako "Kolumbija zaslužuje boljeg predsednika". Uribe je, ne mareći za posledice, nekoliko sati potom, uzvratio istom merom: "Ne možete da raspaljujete čitav kontinent, govoreći jednog dana protiv Španije, drugog protiv SAD, maltretirajući u jednom govoru Meksiko, u drugom Peru, da biste sutra prešli na Boliviju..." Uribe je svog suseda, kome astronomske cene nafte idu na ruku, prozvao za "ekspanzionističke ambicije" koji želi čitav kontinent da pretvori u "svoju imperiju".

Svađa je izbila samo nedelju dana pred referendum u Venecueli kojim se Čavesu daje pravo na neograničeni reizbor, a u ustav zemlje se uvode odrednice socijalističkog poretka. Susedna Kolumbija ophrvana je višedecenijskim krvavim obračunima rivalskih narkotrafikantskih mafijaških organizacija i povezanim paravojnim gerilskim jedinicama. Gerila FARK pri tom u svojim tropskim skloništima drži na stotine talaca, među kojima je i francuska državljanka Ingrid Betankur, pa se uz ostalo i francuski predsednik Nikola Sarkozi založio da se Čavesu kao nespornom levičaru pruži prilika da pregovara sa vođama ove zloglasne marksističke paravojske. 

Kolumbiju sa Venecuelom spaja granica od dve hiljade kilometara, a izvozom prehrambenih proizvoda u susedstvo bogato petrodolarima, pogodovalo je privrednom rastu i suzbijanju siromaštva u ovoj zemlji koju Vašington smatra svojim najbližim saveznikom. Svađa ne odgovara nijednom od dvojice predsednika, ali se veruje da će prekid trgovinskih veza više štetiti Kolumbiji. Ona sada izvozi u Venecuelu robu u vrednosti od četiri milijarde dolara. Čaves je zbog FARK-a već nakratko prekidao odnose sa Kolumbijom 2005. kada je jedna tajna grupa uspela da uhvati vođu ove gerile na venecuelanskom tlu i da ga prebaci natrag u Kolumbiju.

Ovo je prilika da se na delu vidi razlika između evropske i latino diplomatije. Za razliku od Bogote, Madrid se odlučio na bezgranični oprez. Uz nameru da se preko svog ambasadora u Venecueli obavesti kakav je "tačan domet" najnovijeg Čavesovog obaveštenja, Madrid ističe da Čaves nijednog trenutka nije pomenuo "prekid odnosa" i da to verovatno neće ni biti slučaj. 

Pored  300.000 Španaca na "privremenom radu i životu u Venecueli", nekoliko ogromnih kompanija iz oblasti telefonije, naftne industrije i bankarstva ukotvilo se u ovoj latinoameričkoj zemlji koja obiluje naftnim rezervama i petrodolarima. Sve to ne može da se stavi na doboš, samo zbog jednog "nesporazuma sa španskom krunom". Iako to ne sme da kaže, Madrid se nada da će, kada je Španija u pitanju, Čaves ipak da utihne, ako ne i da ućuti kako ga je nesmotreno opomenuo kralj na tom prokletom samitu u Santjagu. I da će svu svoju nesumnjivo  ubistvenu paljbu da usmeri ka svom susedu, pogotovo ako, kako tvrdi Uribe, zaista ima ambicije da od celog kontinenta napravi svoju imperiju.