Gladni kožari štrajkuju glađu

Kragujevac – Radnici fabrike kože „Partizan“ juče su započeli štrajk glađu. Posle svega što su preživeli poslednjih 10 godina, tokom kojih su ostali bez posla i primanja, a mnogi i bez mogućnosti da odu u zasluženu penziju, njih sedamdesetak odlučilo se i na najradikalniji vid protesta. Kažu da će u prostorijama firme ostati sve dok im se ne poveže staž, koji im nije uplaćivan poslednjih pet godina. Ostaje pitanje ko je dužan da to učini: prethodni vlasnici koji su se razbežali kud koji, ili novi, koji je firmu sa oko pet hektara građevinskog zemljišta i 2.000 kvadrata proizvodnih hala kupio za tek nešto više od 30.000 evra!? Možda je to i dužnost države, koja je preko Agencije za privatizaciju imala obavezu da vodi računa o postprivatizacionim dešavanjima u firmi?

– Sve doprinose sam uplaćivala redovno, odricala se godišnjih odmora i regresa da bi kožara mogla da radi, a na kraju sam dočekala da dobijem otkaz zato što sam, onako kako mi to zakon dopušta, započela štrajk. Ne bih da kukam, ali ja ni za hleb nemam, pa neka mi sad neko kaže koliko vredi mojih 40 godina rada, kada ni u penziju ne mogu da odem – kaže nam Mica Gačić, bivši računovođa u firmi.

„Partizan“ je zapao u probleme još pre desetak godina, kada je firma počela da gubi naručioce. Radnici od tada primaju „minimalac“, i to neredovno. Pre osam godina, velika grupa zaposlenih podnela je tužbe za neisplaćene zarade, ali im do danas nije isplaćen ni dinar, pa je dug za plate narastao na oko 170 miliona dinara.

Spas nije stigao ni sa privatizacijom 2004, od kada firma definitivno gubi i ono malo preostalih kupaca. Mašine propadaju, a po zidovima „mokrog pogona“, u kome su mnogi izgubili zdravlje, polako se hvata paučina. Pred kraj 2008. privatizacija je poništena zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, a onda je Akcijski fond prodao kapital na berzi, pa novi vlasnik, kako je to precizirano i zakonom, nema nikakve obaveze prema radnicima.

– Od zahteva za plate smo odustali, ali nećemo da se pomirimo s tim da nam staž nije izmiren i povezan. Po tom osnovu, duguje nam se oko 60 miliona dinara – precizira Radmilo Parijez, nekadašnji tehnički direktor „Partizana“.

Novi vlasnik firme predložio je radnicima da im uplati staž, ali oni ne veruju da je ta ponuda ozbiljna. Pitaju se i da li će država stati iza „običnog obećanja“, budući da do sada nije želela da postupa ni po slovu zakona. Sindikat i štrajkački odbor podneli su zahtev za pokretanje stečajnog postupka, kako bi od prodate imovine preduzeća bila sakupljena sredstva za uplatu socijalnih dažbina. O tome, međutim, ne odlučuju oni, nego poverioci i Privredni sud.

– Naš račun je blokiran već desetak godina. To je dovoljan razlog da se pokrene stečajni postupak, ali nedostaje zvaničan zahtev nekog od poverilaca. Inače, 80 odsto kapitala firme se nalazi pod hipotekom i pitanje je koliko novca može da se sakupi od prodaje imovine. Čelnicima grada smo predložili da nam lokalna samouprava uplati novac za staž, a da im država to refundira kada ona naplati svoje – napominje Svetozar Bojanić, predsednik štrajkačkog odbora.

-----------------------------------------------------------

„Vukovi” čuvaju pogone

Na spisku štrajkača glađu su i Zoran Nikolić i Ana Ristić, otac i ćerka. On je u „Partizanu“ proveo punih 40 godina i ima osam meseci više nego što mu je potrebno za penziju, a Ana je najmlađi radnik u kožari. Privatno obezbeđenje iz firme „Lupus“ (vuk) ne dozvoljava im da uđu u pogone. Umesto njih, sadašnji vlasnik je angažovao neke nove radnike, a njima, zbog štrajka, preti otkaz.