Vlada se i dalje preračunava

U samo nekoliko proteklih dana vlasti su u javnost poslale dramatično različite poruke o načinu rešavanja ekonomske krize. Najpre je prošle nedelje nezvanično nagovešteno da bi mogla da usledi ozbiljna rekonstrukcija Vlade Srbije, koja bi podrazumevala ukidanje između pet i deset ministarskih mesta, da bi prošlog vikenda predsednik Srbije Boris Tadić izrazio sumnju u mogućnost da se na taj način reši problem budžetskog deficita. Vlasti su, takođe prošle nedelje, u javnost plasirale informaciju o uvođenju takozvanog solidarnog poreza od šest odsto na zarade veće od 12.000 dinara. Ali, već u nedelju po podne i od toga se odustalo pošto je procenjeno da bi uvođenje novog poreza moglo da izazove socijalni bunt.

Recesija je uveliko odmakla, pa vlada do novca za popunu budžetskog deficita teško može da dođe prodajom nekog javnog preduzeća. Otuda se uvođenje novih poreza ili smanjenje budžetskih troškova u javnom sektoru nameću kao moguća rešenja. Vladi se, izgleda, ne dopada nijedna od te dve mogućnosti, ali će za neku ipak morati da se opredeli. Varijanta koju izabere moraće veoma brzo, u rokovima koji se mere danima, da donese konkretne rezultate. U protivnom, neće biti moguće napraviti rebalans budžeta i obezbediti stabilno funkcionisanje sistema.

Vlada, izgleda, nema pripremljen i detaljno razrađen koncept smanjivanja glomazne administracije, a sve što se do sada na tu temu moglo čiti i pročitati u medijima puka su nagađanja. Jasno je, dakle, da i Srbija i vladajuća garnitura plaćaju ceh velikog zaostatka u reformi javnog sektora u celini, ali takvo saznanje teško da može ikoga da uteši. Stvari postaju suviše ozbiljne, sada će se odlučivati između mogućnosti da se i siromašnijim slojevima nametnu dodatni porezi i mogućnosti da desetine hiljada ljudi iz javnog sektora dobije otkaz. Oni, istina, jesu višak zaposlenih koji je na teretu poreskih obveznika, ali kad ostanu bez posla povećaće armiju onih koji nemaju prihode.