Prihodi od privatizacije ojačali dinar

Orsalija Kalancopulos, dosadašnji direktor Svetske banke za Balkan i regionalni koordinator za jugoistočnu Evropu, posle skoro petogodišnjeg službovanja spokojno napušta dosadašnje zaduženje. Jer, Srbija i ceo region su se, prema njenoj oceni, dramatično promenili u poslednjih pet godina i to, naravno, nabolje.

– Vi, koji ste ovde svaki dan to tako ne doživljavate. Međutim, ja dolazim svaka dva-tri meseca i svaki put uočim razlike, počev od jednostavnih stvari: ljudi su bolje obučeni, mnogo opušteniji, a tu su i ekonomski pokazatelji koji su sve bolji – kaže ova Grkinja na mestu prve dame Svetske banke za Balkan.

Gospođa Kalancopulos je na dosadašnjem poslu ostala prekovremeno, ne po kazni, već po sopstvenom izboru. Kaže da bi, da pravila Banke to dozvoljavaju, ostala i duže.

– Nije to samo zbog profesionalnog izazova, već više zbog ličnog. Sebe doživljavam kao ženu sa Balkana, sa vama imamo mnogo zajedničkog, afinitete, istoriju. Zato sam i srećna što je moje novo zaduženje u Svetskoj banci delom u susedstvu – napominje Orsalija Kalancopulos, koja će se uskoro naći na čelu odeljenja nadležnog za čak 11 zemalja – deset novih članica EU, kojima je pridodata i Hrvatska.

Zato najavljuje da će nas i dalje posećivati, ako ništa drugo, dodaje u šali, onda zbog šopinga kod Dragane Ognjenović. Za ovu sićušnu damu naša dizajnerka je savršeni stilista, jer joj odgovaraju crna i bela boja koje najčešće nosi.

Srbija je, prema njenim rečima, u proteklom periodu postigla značajan napredak. Ojačala je domaća valuta, povećan kreditni rejting, kao i rezerve, napredovao je privatni sektor, a i privatizacija je dala dobre rezultate. "Uspeh, naravno, nosi rizike i na njih bi trebalo posebno obratiti pažnju. Zahvaljujući prihodima od privatizacije rezerve su velike, dinar je ojačao. Ali to jačanje domaće valute nije rezultat povećanja konkurentnosti srpske privrede, pa zato strada izvoz. Još je prisutna velika javna potrošnja, što ponovo vraća inflaciju i zbog toga čelni ljudi centralne banke i vlade sve te rizike moraju što više da umanje. Raste cena nafte što pogađa zavisnu ekonomiju kakva je vaša i uzrokuje inflaciju. Najgori porez koji se može nametnuti jeste inflacija. Ona pogađa sve stanovnike, ali ipak mnogo više siromašnije slojeve zbog niske kupovne moći."

Kalancopulosova napominje i da su se sredstva od privatizacije usmerena u NIP u početku trošila bez pravog plana, ali da se to promenilo. Sredstva se sada usmeravaju u prioritete i to one infrastrukturne. Sugestija iz kancelarije Svetske banke u Beogradu je da je ulaganje potrebno ne samo u vidljive nedostatke, puteve na primer, već i u irigacione sisteme, upravljanje otpadom i slično.

Visoka ocena u dosadašnjoj privatizaciji dobijena je za bankarski sektor, a za naša aktuelna preispitivanja na temu privatizacije javnih preduzeća ona kaže da je to delikatan posao koji se zbog veličine i značaja mora uraditi na optimalan način i biti jasnih ciljeva.

"Privatizacija javnog sektora nije sama sebi cilj, niti je svrha da se državni monopol zameni privatnim. Radi se o najznačajnijoj imovini, i ako se taj posao ne uradi na pravi način, posledice će osećati ne smo sadašnja već i buduće generacije. Mora se voditi računa da se zaštiti tržište, potrošači, kao i da se unapredi kvalitet usluga."

Na još jedno ovdašnje preispitivanje, ono koje se tiče plaćanja kosovskog duga, Orsalija Kalancopulos kaže da Srbija, koja je zvanični zajmoprimac, treba da nastavi da servisira taj dug. Ukoliko jednostrano prestane s plaćanjem, zapašće u docnju prema Svetskoj banci, čime će se narušiti kreditni rejting koji je mukotrpno stvaran pet godina.