Spremni za smanjenje nuklearnog arsenala

Rusija i Sjedinjene Američke Države dogovorile su se da počnu pregovore o smanjenju broja nuklearnih bojevih glava ispod nivoa dogovorenog 2002. godine, objavljeno je u zajedničkom saopštenju Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva posle njihovog jučerašnjeg susreta u Londonu pred početak samita G-20 koji okuplja države s najjačim ekonomijama u svetu. Prema sporazumu potpisanom u Moskvi pre sedam godina, plan je da obe strane smanje arsenale na između 1.700 i 2.000 bojevih glava do 2012.

Na prvom sastanku dvojice predsednika dogovoreno je da delegacije Moskve i Vašingtona već u julu – kada Obama dolazi u posetu Rusiji – dostave izveštaj o napretku u postizanju novog dogovora, ali nije izvesno kako će se taj posao završiti, jer Rusi insistiraju da Obamina administracija u paketu sa smanjenjem broja nuklearnih raketa odustane i od plana prethodne američke vlade da u Poljskoj i Češkoj razmesti delove svoje protivraketne odbrane. Lideri su u jučerašnjem saopštenju priznali da i dalje različito misle o američkom štitu u Evropi, ali i da su spremni da o tome još razgovaraju.

„Rešeni smo da zajedno radimo na jačanju strateške stabilnosti, međunarodne bezbednosti i da se zajedno suočavamo sa savremenim globalnim izazovima, i da istovremeno otvoreno i pošteno pristupamo svim neslaganjima, u duhu poštovanja i priznavanja stavova jedne i druge strane... Mi, vođe Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, spremni smo da prevaziđemo mentalitet hladnog rata i da iscrtamo novi početak u odnosima dveju zemalja”, navodi se u saopštenju iz kabineta Medvedeva i Obame i dodaje da je „vreme da naše tople reči pretvorimo u prava dela na korist Rusije, SAD i svih onih u svetu koji žele mir i prosperitet”.

Iako se pitanje Kosova i Metohije direktno ne pominje, predsednici su se dogovorili da „na bilateralnoj osnovi i u međunarodnim forumima” rade na rešavanju regionalnih sukoba. Glavna tačka razdora i dalje je rat u Gruziji, odnosno rusko priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije.

„Započeli smo dijalog o bezbednosti i stabilnosti u Evropi. Iako se ne slažemo o uzrocima i sledu događaja u vojnoj akciji koja se desila avgusta prošle godine, složili smo se da moramo da tražimo mirno i trajno rešenje za današnju nestabilnu situaciju”, naglašava se uz ocenu da je nastavak rada Saveta NATO–Rusija pozitivan korak, kao i učešće američke delegacije na specijalnoj konferenciji o Avganistanu koja je u martu pod okriljem Šangajske organizacije za saradnju održana u Moskvi. Pominje se takođe Medvedevljeva inicijativa o evropskoj bezbednosti i mogućnost da se o njoj raspravlja u okviru OEBS-a ili Saveta NATO–Rusija.

Obama i Medvedev saglasili su se da njihove države treba više da sarađuju u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala, korupcije i droge, kao i da osnuju komisiju za razvoj trgovinskih i ekonomskih odnosa. U vezi sa švercom narkotika, predsednici se zalažu za snažnu međunarodnu akciju da se zaustavi dotok maka iz Avganistana, kao i za stabilizaciju, obnovu i razvoj ove zemlje. Severna Koreja je upozorena da bi lansiranjem balističke rakete ugrozila mir u regionu, a Iran da, „iako ima pravo na civilni nuklearni program”, mora da dokaže da taj program nije vojne prirode. Na kraju su se SAD obavezale da će učiniti sve da Rusija što pre uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Ovo saopštenje prvi je konkretan znak otopljenja odnosa, a Dmitrij Medvedev izjavio je novinarima u Londonu da se sa Obamom dogovorio da okrenu novu stranu u odnosima dveju zemalja.

V. R.