Saradnja tužilaca iz bivše Jugoslavije

BRISEL – Tužioci pet zemalja bivše Jugoslavije i haški tužilac Serž Bramerc potpisali su u Briselu protokol o saradnji s ciljem da se pospeši dostup bazama podataka, ujedine merila utvrđivanja činjenica i utiče na delotvornost u pronalaženju svih krivaca za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.

Tužilaštvo Haškog suda i tužioci za ratne zločine Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Srbije su stavili potpise na sporazum o obuci mladih tužilaca u Haškom tribunalu i postavljanju po jednog tužioca za vezu iz svake od tih zemalja u Haškom sudu.

Projekat sredstvima od 600.000 evra finansira Evropska komisija a tužilac Bramerc je izjavio da to prevashodno treba da doprinese hapšenju i poslednjih odbeglih optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića, i omogući da se otklone pravne prepreke za suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima u zemljama bivše Jugoslavije, a što se odnosi naročito na prenos sudskih postupaka iz jedne u drugu zemlju regiona, kao i na izručenja optuženih.

Tužioci iz četiri zemlje bivše Jugoslavije su ocenili da je takva međusobna i saradnja s tribunalom u Hagu presudno važna za to da svi krivci za ratne zločine pojedinačno odgovore pravdi.

Evropski komesar Oli Ren je na sastanku tužilaca zemalja bivše Jugoslavije i haškog tribunala podvukao da je istina temelj trajnog pomirenja, a puna saradnja s Haškim sudom „prvi uslov i most za svaki napredak zemalja regiona u procesu stabilizacije i pridruživanja” s EU.

Tužilac za ratne zločine BiH Milorad Barišanin je naglasio i da pitanja ratnih zločina opterećuju odnose sa susednim zemljama i ukazao na činjenicu da u Bosni postoji 9.000 osumnjičenih za ratne zločine.

Hrvatski tužilac Mladen Bajić je ukazao na bitnu važnost iste metodologije i razmene podataka sa tužilaštvima susednih država, a srpski tužilac Vladimir Vukčević je podvukao da se jedino ostvarenjem pravde može povratiti međusobno poverenje.

Odgovarajući na pitanje novinara da li će posle prestanka rada Haškog suda 2011. godine, ipak opstati delom „razdoblje nekažnjivosti”, haški tužilac Bramerc je odgovorio da se to neće dogoditi jer će opstati pravni mehanizam za konačno kažnjavanje svih okrivljenih, kako pred međunarodnim, tako i pred domaćim sudovima.

Na konferenciji za novinare je nenadano došlo do spornih ocena pitanja o pokretanju sudskih postupaka u Beogradu za slučajeve ubistva vojnika JNA, koji su se prema sporazumu s vlastima Bosne i Hercegovine povlačili iz Sarajeva i Tuzle, kao i postupak tužilaštva u Zagrebu za utvrđivanje odgovornih za streljanje ratnih zarobljenika na kraju Drugog svetskog rata.

Srpski tužilac Vukčević je rekao da je on to pokrenuo zato što ima „univerzalnu nadležnost” na području bivše Jugoslavije, zato što je ubistvo srpskih regruta „veoma osetljivo pitanje u Srbiji” i zato što vojno i tužilaštvo u Sarajevu skoro nije ništa učinilo da se to rasvetli.

Tužilac BiH Barišan je to osporio i rekao da postupak postoji od 2005. godine, založivši se za „dogovor” i uključenje međunarodnog tužioca u te slučajeve, pošto to predstavlja „kamen spoticanja” u Srbiji i BiH.

Hrvatski tužilac Bajić je rekao da je došlo do „izvesnog uzbuđenja”, ali da će sud odlučiti ima li osnova za pokretanje postupka o krivcima za streljanje ratnih zarobljenika na području Slovenije.