Сарадња тужилаца из бивше Југославије

БРИСЕЛ – Тужиоци пет земаља бивше Југославије и хашки тужилац Серж Брамерц потписали су у Бриселу протокол о сарадњи с циљем да се поспеши доступ базама података, уједине мерила утврђивања чињеница и утиче на делотворност у проналажењу свих криваца за ратне злочине на простору бивше Југославије.

Тужилаштво Хашког суда и тужиоци за ратне злочине Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Хрватске и Србије су ставили потписе на споразум о обуци младих тужилаца у Хашком трибуналу и постављању по једног тужиоца за везу из сваке од тих земаља у Хашком суду.

Пројекат средствима од 600.000 евра финансира Европска комисија а тужилац Брамерц је изјавио да то превасходно треба да допринесе хапшењу и последњих одбеглих оптуженика Ратка Младића и Горана Хаџића, и омогући да се отклоне правне препреке за суђења за ратне злочине пред националним судовима у земљама бивше Југославије, а што се односи нарочито на пренос судских поступака из једне у другу земљу региона, као и на изручења оптужених.

Тужиоци из четири земље бивше Југославије су оценили да је таква међусобна и сарадња с трибуналом у Хагу пресудно важна за то да сви кривци за ратне злочине појединачно одговоре правди.

Европски комесар Оли Рен је на састанку тужилаца земаља бивше Југославије и хашког трибунала подвукао да је истина темељ трајног помирења, а пуна сарадња с Хашким судом „први услов и мост за сваки напредак земаља региона у процесу стабилизације и придруживања” с ЕУ.

Тужилац за ратне злочине БиХ Милорад Баришанин је нагласио и да питања ратних злочина оптерећују односе са суседним земљама и указао на чињеницу да у Босни постоји 9.000 осумњичених за ратне злочине.

Хрватски тужилац Младен Бајић је указао на битну важност исте методологије и размене података са тужилаштвима суседних држава, а српски тужилац Владимир Вукчевић је подвукао да се једино остварењем правде може повратити међусобно поверење.

Одговарајући на питање новинара да ли ће после престанка рада Хашког суда 2011. године, ипак опстати делом „раздобље некажњивости”, хашки тужилац Брамерц је одговорио да се то неће догодити јер ће опстати правни механизам за коначно кажњавање свих окривљених, како пред међународним, тако и пред домаћим судовима.

На конференцији за новинаре је ненадано дошло до спорних оцена питања о покретању судских поступака у Београду за случајеве убиства војника ЈНА, који су се према споразуму с властима Босне и Херцеговине повлачили из Сарајева и Тузле, као и поступак тужилаштва у Загребу за утврђивање одговорних за стрељање ратних заробљеника на крају Другог светског рата.

Српски тужилац Вукчевић је рекао да је он то покренуо зато што има „универзалну надлежност” на подручју бивше Југославије, зато што је убиство српских регрута „веома осетљиво питање у Србији” и зато што војно и тужилаштво у Сарајеву скоро није ништа учинило да се то расветли.

Тужилац БиХ Баришан је то оспорио и рекао да поступак постоји од 2005. године, заложивши се за „договор” и укључење међународног тужиоца у те случајеве, пошто то представља „камен спотицања” у Србији и БиХ.

Хрватски тужилац Бајић је рекао да је дошло до „извесног узбуђења”, али да ће суд одлучити има ли основа за покретање поступка о кривцима за стрељање ратних заробљеника на подручју Словеније.