Mušaraf skinuo uniformu

General Pervez Mušaraf juče je, uz pompeznu ceremoniju u glavnom garnizonu u Ravalpindiju, skinuo uniformu, da bi danas položio zakletvu na položaj civilnog šefa države, označivši time kraj osmogodišnje vojne vladavine u Pakistanu. Prema nekim signalima, njegovo predsedničko ustoličenje moglo bi da veoma brzo dovede i do ukidanja vanrednog stanja uvedenog 3. novembra, što bi omogućilo smirivanje političkih napetosti i obezbedilo regularnost parlamentarnih izbora zakazanih za 8. januar.

Mušaraf danas započinje novi mandat pošto je Vrhovni sud u novom sastavu – mesta neposlušnih sudija koji su 3. novembra smenjeni popunjena su lojalnim – ozvaničio njegov izbor za predsednika u oktobru. Veruje se, naime, da je vanredno stanje i uvedeno pre svega zbog najava da će stari sastav suda obesnažiti glasanje u federalnom parlamentu i pokrajinskim skupštinama zato što je glavni kandidat bio u vojnoj uniformi.

Mušaraf (64) jučerašnjim činom je okončao 46-godišnju vojnu karijeru i skidanjem svoje "druge kože" formalno prekinuo pupčanu vrpcu sa glavnim osloncem svoje vlasti, koju je preuzeo 1999. u beskrvnom puču protiv vlade koju je predvodio premijer Navaz Šarif. Ali kao šef države, on ostaje vrhovni komandant i predsedavajući Nacionalnog saveta za bezbednost, sa nesumnjivim autoritetom u armiji, najznačajnijom i nestabilnijom institucijom u zemlji, koja je pod vojnim režimima provela više od 30 od ukupno 60 godina postojanja.

Novi vojni šef je dosadašnji Mušarafov zamenik general Pervez Kajani (55), bivši šef moćne vojne obaveštajne službe, koji se školovao i u komandnom koledžu u Fort Levenfortu, u Kanzasu, što znači da ima dobre veze sa glavnim saveznikom, Amerikom, dok Amerika, sa druge strane, može da računa na kontinuitet u dosadašnjoj saradnji u takozvanom ratu protiv terora, u kojem je Pakistan, prvi sused Avganistana, ključni saveznik.

Očekuje se, u stvari, da će u Pakistanu biti uspostavljena neka vrsta trijumvirata na vlasti, u kojem će biti predsednik, premijer i šef armije. Zasad je, međutim, neizvesno ko će biti premijer, pošto je najnoviji razvoj događaja uneo dodatnu konfuziju u već postojeću političku zbrku u zemlji.

Novi elemenat je povratak iz sedmogodišnjeg egzila Navaza Šarifa, u prošlu nedelju. Iako je njegov doček bio mnogo manje spektakularan od dobrodošlice koja je priređena takođe bivšoj premijerki Benazir Buto, Šarif, bogati industrijalac iz Pandžaba, najveće i najmoćnije federalne jedinice, ima jaku organizaciju u svojoj Muslimanskoj ligi, politički je konzervativac koji ima dobre veze sa verskim partijama i u mnogo većoj meri ispoljava netrpeljivost prema Mušarafu od Butove. On, uz to, javno naglašava svoju distancu prema Americi predstavljajući se kao lider koji ne zavisi od Vašingtona, mada se spekuliše da je njegov povratak iz Saudijske Arabije ipak rezultat izvesne nagodbe i sa Mušarafom i sa Amerikom u kojoj je posredovao saudijski dvor.

Sada je glavna dilema koliko brzo će biti ukinuto vanredno stanje i u kolikoj meri će sarađivati Butova i Šarif, koji koliko i Mušarafa, ne podnose i jedno drugo, kako bi u januaru stvorili parlamentarnu protivtežu šefu države. Šarif je izjavio da "neće biti premijer" ako Mušaraf ostane predsednik, a uvođenje vanrednog stanja pokvarilo je aranžman između Butove i Mušarafa o podeli vlasti, postignut uoči njenog povratka, uz posredovanje Vašingtona.