Osveta Karla Marksa

Od našeg dopisnika iz Vašingtona

Karl Marks počeo je ubrzano da se reciklira u američkim analitičkim krugovima. Kolaps na Volstritu podstakao je „glasnost“ akademskih pokreta koji iščekuju vaskrs marksizma. 

Sve donedavno, uz izuzetak malih buntovnih džepova u akademskim američkim krugovima, učeni ljudi posvećeni knjigama (čak i oni radikalno levo orijentisani), držali su svoja stara izdanja Karla Marksa na najvišim policama biblioteke uvereni da im ona više nikad neće zatrebati.

Istina, kako primećuje novinar i pisac Kristofer Hičens, (nekada strastveni liberalni levičar, koji je potom zalažući se za intervenciju u Iraku, pomešao ideološke lončiće), pojedini retki autori predvideli su krajem prošlog veka da će Amerika ponovo otkriti Karla Marksa. U najnovijem broju časopisa „Atlantik“ Hičens u opširnom eseju „Osveta Karla Marksa“ podseća na tekst Džona Kesidija, ekonomskog novinara koji je u „Njujorkeru“ još u jesen 1997. objavio da bi koautor „Komunističkog manifesta“ (1848) „mogao da postane sledeći novi relevantni intelektualac“ za one čija je profesija da proučavaju tržište. Odmah potom, Džejms Ledbeter, poznati ekonomski novinar prikupio je, u izdanju „Pingvina”, najbolje novinarske radove Karla Marksa koje je ovaj svojevremeno objavljivao u „Njujork tribjunu“, a britanski autor Frensis Vin napisao je Marksovu biografiju (1999) da bi nedavno objavio i „anatomiju Kapitala“(2007). Analizirajući „Kapital“, Vin zaključuje da bi njegov autor mogao postati „najuticajniji mislilac dvadeset prvog veka“.

Marksizam je, kako u predgovoru za Vinovu knjigu piše izdavač, možda ostavio mrlju na imenu Karla Marksa, ali će „prva biografija“ posle pada Berlinskog zida učiniti da se sa svih strana sagleda njegovo kompleksno delo i ličnost. A Džon Kesidi pre toga u „Njujorkeru“ predviđa da će „Marksove knjige biti vredne čitanja sve dok istrajava kapitalizam“. To bi trebalo da znači da su marksizam i kapitalizam u simbiozi i da nijedan od dva „izma“ ne može da nadživi drugi. To nije baš ono o čemu je tadašnji prorok sanjao dok se danonoćno radeći u londonskim bibliotekama dopisivao sa Engelsom, kunući mu se da će ga „buržuji zapamtiti do svog sudnjeg časa“.

Ali Hičens u aprilskom izdanju „Atlantika“ podseća da ga sve novine ovih dana informišu o događajima koje je predvideo „nemački prorok“, a da su reči, termini i situacije identični onima koje je slušao na „agitacionim zborovima“ u mladosti: „kriza prekomerne produkcije“, „zarđali ponos američkog kapitalizma“, čak više nije izvesno da li će Amerika uopšte nastaviti da pravi automobile, ili će Detroit nestati sa američke mape… „Zar nisam već davno u nekoj marksističkoj knjizi čitao o ludačkoj borbi između finansijskog i industrijskog kapitala, o dugim redovima gladnih i nezaposlenih, kao odličnom sredstvu da kapitalisti snize minimalnu nadnicu i povećaju broj radnih časova“, pita se autor u „Atlantiku“.

U isto vreme vodeći američki marksista, profesor na postdiplomskim studijama Univerziteta Njujork, Dejvid Harvi predavanja koja drži u studentskoj auli stavio je i na veb. Ko god želi, može uživo sa svog kompjutera da sluša ovu stručnu interpretaciju Marksove misli. U intervjuu sa Ejmi Gudman, Harvi kritikuje Obamu što pokušava da isplaćivanjem bankara održi stari sistem. „Moramo da promenimo svet na potpuno različit način“, kaže autor „Ograničenja kapitala“.

„Sada je trenutak za formiranje jakih socijalnih pokreta. Dok establišment pokušava da spase tekući sistem, mislim da sve više ljudi počinje da govori kako je sam sistem u stvari nelegitiman”, procenjuje Harvi. On pominje sadašnje pokrete u gradovima koji su se povezali na nacionalnom nivou. Oni za sada okupljaju malo ljudi. Ali brzo će se omasoviti. Harvi navodi da u Brazilu i Indiji već postoje masovni uticajni socijalni pokreti bezemljaša, ili pokreti za slobodu gradova… Harvi očekuje da se ti pokreti omasove i u SAD i da se povežu globalno. Jedino tako može doći do neophodnih promena sistema, dodaje ovaj marksista.

Na desetinama najboljih američkih univerziteta mogu se proučavati najzanimljiviji aspekti istorijata leve misli: socijalni pokreti, organizovanje sindikata, građanska prava, feminizam… Posebni istraživački centri posvećeni su ovim temama, a na kampusima stasavaju generacije levo orijentisanih politikologa, sociologa, filozofa, istoričara….

Protivnapad je došao sa mesta gde se najmanje mogao očekivati. Na Berkliju, tamo gde je šezdesetih gomila studenata na policijskim kolima držala antiratne govore, propovedala jednakost i socijalnu pravdu, od jeseni, osniva se Centar za komparativne studije desničarskih pokreta, prvi takav centar u nekoj visokoškolskoj američkoj instituciji. Otvoren je zahvaljujući prilogu anonimnog donatora. U dvadesetom veku antikomunizam je ujedinjavao raznolike desne pokrete, kažu profesori novog centra, ali posle pada komunizma, oni su se raštrkali na različite strane: nacionalističke, religijsko-fundamentalističke, liberterijanske… Polje desnice do sada je u naučnim krugovima bilo zapostavljeno, tvrdi Li Edvards, savetnik konzervativne Heritidž fondacije i autor knjige „Konzervativna revolucija“.

Za dobijanje posla u novom institutu nije bitno ideološko opredeljenje predavača. Svi smo mi naučnici, a ne politička organizacija, kaže jedna od organizatorki centra za desnu misao na Berkliju.

Dok se Marks reciklira po naučnim institutima širom Amerike, a za akademsko zvanje iz desnice tek upisuju polaznici, postoje i drugi načini za masovnu popularizaciju revolucionarnih pokreta. U modi su knjižare i kafići sa alternativnim programima u kojima gostuju donedavno „nepodobni“ pojedinci. Otvaraju se sve teme od američke spoljne politike do imperijalizma i torture. Dužna pažnja posvećena je i mjuziklu o životu Karla Marksa koji će premijerno biti izveden u Šangaju. Nije uopšte isključeno da se kineska trupa dovede na Brodvej, kako bi pred američkom publikom otpevala odu – Karlu Marksu.