Naftna industrija nije poklonjena Rusima

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Republika Srpska nije poklonila svoju Naftnu industriju ruskoj kompaniji „Zarubežnjeft”, niti se, kao što u svom izveštaju navodi „Transparensi internešenel”, u ovom poslu, iz Republike Srpske odlilo 985 miliona maraka, izjavio je našem listu ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Slobodan Puhalac. U izveštaju „Transparensi internešenela”, pored ostalog, navedeno je da „u slučaju privatizacije Naftne industrije Republike Srpske nema pozitivnih efekata”, odnosno da će njen „negativan saldo dugoročno pokrivati građani i budžet Republike Srpske”.

„Izveštaj ’Transparensi internešenela’ je netačan i, slobodan sam da kažem, nedobronameran. Privatizacija naše Naftne industrije je najbolji i najznačajniji privredni projekat na ovom području i zato je mnogima ’trn u oku’. Nama to nije važno. Bitno je da je Rafinerija nafte od pokretanja proizvodnje krajem novembra prošle godine do danas preradila 400.000 tona sirove nafte, odnosno da radi punim kapacitetom. Važno je i to da radi njen pogon za hidrokrekovanje, na osnovu kojeg je Rafinerija ulja u Modriči obnovila linije za proizvodnju hidrokrekovanih baznih ulja i paravina”, kazao je Puhalac.

Prema njegovim rečima, sa svim onim što je do sada urađeno i onim što tek treba da se uradi, brodska Rafinerija će biti preduzeće od regionalnog značaja. „Da li to nekom smeta, nas se ne tiče. Važno je da ona radi i da će, posle rekonstrukcije svih linija, prerađivati 4,2 miliona tona sirove nafte i da će proizvoditi i dizel ’evro 5’. S obzirom na to da je Bosna i Hercegovina za uvoz naftnih derivata plaćala i do 800 miliona maraka godišnje, jasno je da će Rafinerija nafte odlučujuće oticati na smanjenje našeg spoljnotrgovinskog deficita”, rekao je Puhalac.

Komentarišući primedbe da je ugovor o privatizaciji Naftne industrije Republike Srpske proglašen za poslovnu tajnu, Puhalac je istakao: „U poslovnom svetu, poslovne tajne nisu nikakva novost. U slučaju privatizacije Naftne industrije RS, kompletna dokumentacija bila je dostavljena Savetu ministara i Konkurencijskom savetu BiH. Nijedan od ova dva organa nije u njoj našao ništa sumnjivo. Da jeste, Konkurencijski savet BiH ne bio dao saglasnost na ugovor između Vlade Republike Srpske i ’Zarubežnjefta’. A bez te saglasnosti ne bi bilo ni ugovora o prodaji naše Naftne industrije ruskoj kompaniji”.

Prema podacima koje nam je dostavio sekretar Ministarstva finansija RS Slavoljub Stojanović, ruska kompanija je za većinski paket akcija ukupno platila 125,8 miliona evra. Kupac je i na ime izmirenja obaveza preduzeća Vladi Republike Srpske uplatio 72 miliona evra. „Prilikom kupovine nije došlo do otpisa potraživanja obaveza preduzeća iz sastava Naftne industrije RS. Ministarstvo finansija je donelo rešenje o načinu restrukturisanja poreskih obaveza Rafinerije nafte, Rafinerije ulja i ’Petrola’. Reprogramirano je ukupno 145 miliona maraka i to na devet godina, sa četvorogodišnjim grejs periodom. Otplata počinje 1. jula 2011. godine i obveznici će svoje dugove izmiriti u 60 jednakih mesečnih rata”, naveo je Stojanović.