Otok sreće u dvorištu

POVORKA ČUDESA
Jedna od najkraćih definicija kiča jeste ona po kojoj on predstavlja lažnu autentičnost. Naravno, vrlo je teško, u situaciji sveopšteg civilizacijskog ugušćenja, proceniti šta to uistinu jeste istinska autentičnost. Sve dok se ne postigne bilo kakav konsenzus o tom pitanju, kič će ostati crveno dugme u kabinetima svekolikog kulturnjačkog establišmenta – kad god, na primer, presuše vesti iz kulture neko se doseti da napravi anketu o kiču. I onda zabrinuti "poslenici" zvone na uzbunu, padaju teške reči, narodu se podastiru dubokoumne analize. Po pravilu, niko ne ide dalje od najočiglednijeg i najbezbolnijeg; najčešće kič nalaze u oblasti masovne potrošnje, u svetu dirljivih gadžeta ili lakih nota. Retko ko se usudi da kič potraži tamo gde je zaista razoran – u oblasti političkih mantri, stranaka, novokomponovanih običaja, hvatanja za srce kada se začuje himna...

Čovek je, naravno, postao potrošačka životinja. Krećući se, mudro, po samoj ivici kiča, ma kako ga shvatili, pop-art je dao komentar kreirane potrebe da se po svaku cenu poseduje ono novo i moderno. Ako je to novo i moderno skupo, nedostupno – onda dobro dođe barem surogat, ako ne pravi "brend", onda barem kineska verzija. Uostalom, sva je prilika da je i ona "originalna" tvorevina takođe nastala u Kini...

Veliki tržni centri danas nude sve – kako se govorilo nekada, od igle do lokomotive. Nije sigurno da se u ovom carstvu kupovanja nadomak Mediterana može naći lokomotiva, no ne sumnjam da su u ponudi barem dečje makete železnice. U toj povelikoj modernoj građevini, kao u kakvoj modernoj Ali-babinoj pećini, mogu se naći proizvodi smišljeni i izvedeni tako da životni ambijent najrazličitijih ljudi učine prijatnijim.

Jedna od arhetipskih, sada već arhaičnih, situacija kiča jeste neveliko pacifičko ostrvo, zvučna kulisa sa dominantnim havajskim gitarama i, naravno, palme. Mora ih biti barem tri jer tako veli ona čuvena pesma o otoku sreće. Evo, i to se, zajedno sa raznoraznim nameštajem, može naći kao deo baštenske opreme. Ukoliko želite, možete, bez mnogo muke, organizovati arhipelag u sopstvenoj bašti.

Objekat uz ogradu tržnog centra, otmeno izdvojen od plastičnih stolica, ljuljaški i ležaljki nesumnjivo jeste "tačka na i" vašeg vrta.

Veštačke palme proizvode se u širokoj paleti boja: nije slučajno što je kao ogledni primerak odabrana baš ružičasta. U sveobuhvatnoj akciji razmekšanja mozga ovdašnjeg prosečnog građanina tokom poslednje decenije proteklog veka sve su se televizijske postaje naročito istakle – objekat koji se može pazariti ujedinjuje ih na skoro savršen način. Utoliko intenzivno obojene plastične palme imaju posebno značenje među pripadnicima "nebeskog naroda", različito od onoga koje mogu imati u Francuskoj, Kaliforniji ili na Baliju. Teško da će bilo ko uspeti da zaobiđe asocijacije na televizije "Palma" i "Pink". Obe su počele kao izrazito zabavljačke i oko njih se razrasla čudesna muzičko-estetska mešavina nazvana "turbo-folk". Bile su potpuno apolitičke, nepristojno eskapističke, na pozadini vremena u kojem je patološka politika obezglavljivala narod na sve zamislive načine. Ponekad i doslovno.

Vremena su se promenila, najgledanije televizije devedesetih takođe više nisu iste, neke su dodale plus, neke oduzele minus. Neke su se sasušile, neke dalje razlistale. A skala vrednosti koju su njihovi programi kreirali i dalje je na snazi bez obzira na to što je današnje društvo na drugačiji način zubato i rogato, na drugačiji način nemoralno u poređenju sa prethodnim.

Izgleda da je ta ružičasta palma ostala osovina i u svetu koji više misli na akcije berze nego na vojne akcije. Hlad koji pravi raščupana krošnja pastelne boje za neke je predmet koji se može kupiti, a za neke, i dalje – fatamorgana.