Ljubav i malograđanština

Predstava „Švabica”, nastala na osnovu pripovetke Laze Lazarevića, u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević, precizan je, gusto liričan, melodramski prikaz kornejevskih sukoba između ljubavi i dužnosti, odnosno rigidnih društvenih konvencija koje sputavaju slobodu pojedinca. U drugom planu predstave problematizuje se i naš nacionalni identitet, istorija, patriotizam, odnos prema Zapadu, kao i relacija između individualnih i nacionalnih interesa.

Radovan Vujović, u ulozi Miše, vešto je pokazao niz njegovih metamorfoza. U vreme dolaska na studije u Berlin, Miša je naivan, smeten, dopadljivo iskren i sasvim nevin. Zaljubljivanje u Anu donosi mu upoznavanje vrtoglave strasti i gubitak kontrole, a napuštanje ljubavi proizvodi parališući očaj koji izbija život iz svakog dela njegovog bića. Marija Vicković štedljivim, uzdržanim, a izražajnim sredstvima, sa izuzetnom osećajnošću i toplinom, oblikuje otmenu, pravičnu, radoznalu Švabicu Anu. Njen buran emotivni život, osećanja koje je lome, glumica prikazuje minimalistički, putem diskretnog telesnog nemira, prigušenih trzaja, mnogoznačnih pogleda. Kontrast između maske rezervisanosti koju mora da nosi i unutrašnjeg razdora uzbudljiv je način izražavanja njene korenitetragičnosti.

Milena Vasić stvara lik Mišine zabrinute sestre Evice, dirljivo uporne u pokušajima da vrati brata u život. Nebojša Milovanović neposredno igra krutog, nesimpatično samouverenog, gordog i nacionalistički orijentisanog Nemca Maksa. Bojan Lazarov stvara lik energičnog, nesputanog i pragmatičnog Kolje, u jarkim bojama, a Bojana Maljević igra ograničenu i slabo obrazovanu, ali vrlo direktnu, samosvesnu i koketnu Klaru.

Događaji u predstavi se ne ređaju hronološki, već se iscrtavaju fragmenti radnje, u flešbekovima i flešforvardima, čime se u prvi plan postavlja individualni, emotivni doživljaj protagoniste Miše. Takvo pripovedanje se nesmetano i jasno prati zahvaljujući projektovanju natpisa vremena i mesta odigravanja događaja. Scenografija je svedena i uslovna, dominiraju slike tmurnih, depresivnih oblaka, koje imaju lirski i metaforički smisao (scenografija Vesna Štrbac).

Predstava „Švabica” Ane Đorđević poetično i suptilno se bavi pitanjima posledica odbacivanja ljubavi zarad zadovoljavanja društvenih zahteva. Ljubav se izjednačava sa slobodom, a odbacivanje ljubavi, zbog malograđanskih očekivanja, poistovećuje se sa gubitkom slobode i individualnosti. Takvi izbori izneveravaju istinu i masakriraju život, praveći od ljudi ruine, izduvane vreće, razočarane i nesrećne duše, bez volje da pronađu izgubljeni smisao i ponovo otkriju radost.