Љубав и малограђанштина

Представа „Швабица”, настала на основу приповетке Лазе Лазаревића, у драматизацији и режији Ане Ђорђевић, прецизан је, густо лиричан, мелодрамски приказ корнејевских сукоба између љубави и дужности, односно ригидних друштвених конвенција које спутавају слободу појединца. У другом плану представе проблематизује се и наш национални идентитет, историја, патриотизам, однос према Западу, као и релација између индивидуалних и националних интереса.

Радован Вујовић, у улози Мише, вешто је показао низ његових метаморфоза. У време доласка на студије у Берлин, Миша је наиван, сметен, допадљиво искрен и сасвим невин. Заљубљивање у Ану доноси му упознавање вртоглаве страсти и губитак контроле, а напуштање љубави производи паралишући очај који избија живот из сваког дела његовог бића. Марија Вицковић штедљивим, уздржаним, а изражајним средствима, са изузетном осећајношћу и топлином, обликује отмену, правичну, радозналу Швабицу Ану. Њен буран емотивни живот, осећања које је ломе, глумица приказује минималистички, путем дискретног телесног немира, пригушених трзаја, многозначних погледа. Контраст између маске резервисаности коју мора да носи и унутрашњег раздора узбудљив је начин изражавања њене коренитетрагичности.

Милена Васић ствара лик Мишине забринуте сестре Евице, дирљиво упорне у покушајима да врати брата у живот. Небојша Миловановић непосредно игра крутог, несимпатично самоувереног, гордог и националистички оријентисаног Немца Макса. Бојан Лазаров ствара лик енергичног, неспутаног и прагматичног Коље, у јарким бојама, а Бојана Маљевић игра ограничену и слабо образовану, али врло директну, самосвесну и кокетну Клару.

Догађаји у представи се не ређају хронолошки, већ се исцртавају фрагменти радње, у флешбековима и флешфорвардима, чиме се у први план поставља индивидуални, емотивни доживљај протагонисте Мише. Такво приповедање се несметано и јасно прати захваљујући пројектовању натписа времена и места одигравања догађаја. Сценографија је сведена и условна, доминирају слике тмурних, депресивних облака, које имају лирски и метафорички смисао (сценографија Весна Штрбац).

Представа „Швабица” Ане Ђорђевић поетично и суптилно се бави питањима последица одбацивања љубави зарад задовољавања друштвених захтева. Љубав се изједначава са слободом, а одбацивање љубави, због малограђанских очекивања, поистовећује се са губитком слободе и индивидуалности. Такви избори изневеравају истину и масакрирају живот, правећи од људи руине, издуване вреће, разочаране и несрећне душе, без воље да пронађу изгубљени смисао и поново открију радост.