Jedan narod, dve Koreje

Specijalno za „Politiku“
Panmundžon, 12. aprila – DMZ, tj. demilitarizovana zona između dve Korejejeste pojas širok tri neprobojna kilometra. Ta zona je danas, eto, ekološki raj za brojne biljne i životinjske vrste. Nema saobraćaja, nema ljudi, nema gradnje, nema ničega unutar ledenom jezom omeđene zone. Panmundžon se nalazi na samo 60 km od Seula.

Južna Koreja, inače,ima dinamičnu i modernu kosmopolitsku prestonicu Seul, grad koji sa okolinom ima preko 20 miliona stanovnika i posle Tokija je drugi po veličini na svetu. Ovu zemlju odlikuje snažno razvijena automobilska i elektronska industrija.

Od blizu 50 miliona stanovnika čak 76 odsto ima pristup internetu. Seul fascinira svojom arhitekturom i načinom na koji živi i radi. Stranci u Južnoj Koreji koriste kreditne kartice ili menjaju novac za konvertibilnu i snažnu valutu, von. Zanimljivo je da čak 60 odsto stanovništva priželjkuje i nada se ujedinjenju dve Koreje.

Severna Koreja, s druge strane, ima prestonicu Pjongjang, grad od 3,300.000 stanovnika, a ukupno nešto više od 22 miliona. Nema podataka koliko stanovnika ima pristup internetu, niti podataka koliko odsto stanovnika mašta o ujedinjenju.

U Severnoj Koreji vojsku služe i devojke i mladići. Najkraći vojni rok za mladiće je 42 meseca, a može da traje i do deset godina. Severna Koreja razvija vojnu industriju. Nerado pristaje da odustane od svojih nuklearnih ambicija u zamenu za hranu. Stranci u Severnoj Koreji menjaju svoj novac za kupone, i u tome bolje prolaze posetioci iz socijalističkih zemalja.

Zna se da bi se (opet ankete kažu) veliki broj mladića s juga oženio devojkama sa severa, koje slove za lepše od južnih sunarodnakinja. Sasvim suprotno, devojkama sa juga ne padaju na pamet momci sa severa. Šta će im momak koga treba da čekaju godinama dok ne završi služenje vojnog roka!

Šta je, onda, zajedničko ovim dvema državama? Pre svega, reč je o jednom narodu. Zvuči patetično, ali o braći i sestrama. Doduše, često bratsko-sestrinski odnosi završe i krvoprolićem. Baš kao i u Koreji. Zatim, duga i mukotrpna istorija porobljene i ponižene zemlje. Japanci su od 1905. godine do kraja Drugogsvetskog rata vladali Korejom bahato, oholo i bezobzirno, te su čak i dvorske palate u Seulu pretvorili u zoološki vrt. Posle 1945, zahvaljujući interesima SAD i SSSR, Koreja je uvučena u nemilosrdni građanski rat, potom podeljena i pocepana.

Prolazak kroz širi pojas zone ne ostavlja prostora ravnodušnosti. Kilometri bodljikave žice, brojni kontrolni punktovi, stražarnice na svakom koraku, do pred sam ulazak u Seul. Otkrivena su četiri tunela u pravcu sever-jug, koje su kopali politički zatvorenici da bi vojska severa neopaženo stigla nadomak Seula.

Jug tvrdi da takvih tunela, zasada neotkrivenih, ima još četrdesetak. Zbog svega ovoga na jugu postoji strah od špijuna sa severa. Ponekada ih otkriju, ali češće ne. Kako je DMZ potpuno neprobojna zona, brojni pokušaji prebega sa severa na jug obično idu preko Kine, Mongolije ili Indokine. O opasnostima koje ovakvi pokušaji nose sobom, bespredmetno je pričati. Prebezi sa juga na sever nisu poznati.

Južna Koreja je parlamentarna demokratija, nastala posle dugog niza godina vojne diktature, dok je Severna Koreja na pragu da postane komunistička monarhija, ukoliko sin Dragog vođe Kim Džong Ila i unuk Velikog vođe Kim Il Sunga, dvadesetosmogodišnjak Kim Džong Čul (školovan u Švajcarskoj) postane predsednik ove zemlje.

Zašto onda 60 procenata stanovnika Južne Koreje priželjkuje ujedinjenje, kada su u međuvremenu razlike postale skoro nepremostive? Odgovor je jednostavan – zbog velikog udela starije populacije. Motivi su nostalgija, porodične veze ili nešto treće.

Mladi Južnokorejci su pretežno nezainteresovani za ovu temu. Njih ništa ne vezuje za nekadašnju zajedničku državu, baš kao ni većinu mladih u bivšim jugoslovenskim državama. Teško je i poverovati da će ih ideji o ujedinjenju približiti izveštaji sa severa kako raketa „tapeodong 2“, lansirana pre nekoliko dana iz svemira emituje revolucionarne hvalospeve Kim Il Sungu i Kim Džong Ilu, dok u svojoj (i ne samo svojoj) zemlji slušaju i čitaju kako je „tapeodong 2“ završio ne u Zemljinoj orbiti, već negde na dnu Pacifika.

Dakle Koreja, jedna ili dve? Ako je jedna, onda – kada? Ako su dve, onda – do kada?