Uredba unela zlu krv u streljaštvo

Posle serije tekstova u „Politici” o Uredbi o nacionalnim sportskim priznanjima i nagradama, dobili smo neka pisma koja su otišla i u Ministarstvo omladine i sporta, pod oznakom „Malverzacije u primeni Uredbe o nacionalnim penzijama u sportu”. Našu redakciju su posetili i Slobodan Gavrić i Branko Đurić, koji su duže od pola veka u streljaštvu i koji smatraju da je Streljački savez Srbije (SSS) bez osnova predložio neke trenere za ova priznanja. Ujedno, iz SSS tvrde da su oni uradili sve po propisu, a da je osnovni izvor ogorčenja pomenute dvojice – Uredba.

– Streljački savez Srbije je jednu divnu akciju Ministarstva srozao na najniži mogući nivo. Mnogi koji su pošteno zaslužili nacionalna sportska priznanja biće oštećeni zbog onih koji su se na tom spisku našli bez ikakvog osnova – kaže Gavrić (66), višestruki prvak Jugoslavije i rekorder na nacionalnom programu, koji i danas drži jedan državni rekord (ekipni, s Voždovcem iz 1984, vojničkom puškom 20 metaka ležeći: 548 krugova). – Na jednoj sednici Upravnog odbora postavljeno je pitanje malverzacija u vezi s dodeljivanjem nacionalnih sportskih priznanja, a Savez je izabrao Komisiju za preispitivanje ovih priznanja. U toj komisiji su Željko Lazić, Radojica Marković i predsednik SSS Obrad Stevanović. Komisija se sastala i ništa nije odlučila, a mi iz manjih klubova imamo jake argumente. Jedna od zloupotreba tiče se Mitje Grgića i Sretena Neškovića koje je Savez prijavio kao sudije na Evropskom prvenstvu u Kovilovu i postoji dokaz da su sudili, a zatim su dobili nacionalno priznanje jer im je Savez naknadno pisao i da su bili treneri. Da li je moguće da neko na istom takmičenju bude i trener i sudija!

Generalni sekretar SSS Nenad Petković daje sledeći odgovor na to:

– Kad su njihovi strelci pucali, Nešković i Grgić nisu sudili. Na tom Evropskom šampionatu, kada smo bili domaćin, mnogi iz organizacije su imali više obaveza. Ali, niko ne može da ospori da su ova dvojica bili i treneri.

Branko Đurić (71) kao dugogodišnji trener u Partizanu imao je ogroman doprinos u uspesima Mirjane Jovović i Gordane Jojić-Nikolić koje su za dve decenije osvojile mnogo svetskih i evropskih odličja. On se uglavnom vezuje za podvige Mirjane Jovović koja je još 1970. u Feniksu, s reprezentacijom, postala prvak sveta. Pošto nikada s njom nije išao na takmičenja na kojima je učestvovala s državnim timom, samim tim nije ni mogao da konkuriše za nacionalno priznanje, a neosporno je da mu pripada veliki deo zasluga za uspehe Jovovićeve. Ipak, on zamera SSS što je prokrčio put do nacionalnih priznanja „nekima koji to ne zaslužuju”, a nije se pobrinuo za „one kojima to pripada”:

– Problem je u Savezu a ne u Ministarstvu. Ceo Balkan se smeje zbog toga što je nacionalno priznanje dobila Miribana Maksimović, supruga Gorana Maksimovića. Savez je odbio nas šestoricu, od kojih je jedan preminuo, a dvojica su bila pametna i prebacila su se da vode sportiste s invaliditetom, pa su tako stekli penzije. Jedan trener trenira strelca 355 dana, a ovde se uzima u obzir onih 10 dana priprema s reprezentacijom, kada nikako ne sme da se menja sistem rada strelca, jer bi rezultatski propao. Što se tiče Miribane, ja sam je trenirao u Partizanu i znam da nema položeno ni za instruktora, a Savez ju je gurnuo da dobije priznanje. Bruka i sramota. Ja sam s Mirjanom, koja je 1971. postavila svetski rekord, morao da idem u sud da bih overio njenu izjavu da sam joj bio trener. Ali, ni to nije pomoglo.

Petković ističe da u vezi s Miribanom Maksimović „ništa nije sporno” („Po odluci Upravnog odbora SSS ona je već dve godine savezni trener i prisutna je na svim pripremama i takmičenjima”) a smatra da je izvor Đurićevog nezadovoljstva Uredba:

– Po staroj Uredbi bilo je neodređeno šta to znači trener sportiste, pa je SSS podneo zahtev za sve trenere čiji su strelci osvajali medalje. Među tim trenerima su bili i Branko Đurić i Pavle Zlatić. Kada je posle 10 meseci dato tumačenje da onaj ko nije bio fizički na takmičenju ne može da stekne priznanje, onda su po tom osnovu neki ispali iz konkurencije. Ali, to nema veze sa SSS, već jednostavno, takva je Uredba. Lično nisam pristalica takvog tumačenja, jer u našem sportu je inače zabranjeno sufliranje na takmičenju. Stara Uredba je bila nakaradna, unela je zlu krv u naš sport. Došlo je do raskola na relacijama savez-trener, trener-igrač, trener-trener… Na to sam upozoravao još na prvom sastanku u Ministarstvu omladine i sporta.

Ministarstvo omladine i sporta je još ranije osnovalo Komisiju koja će se baviti zloupotrebama Uredbe i koja će verovatno dati svoj sud i o primedbama iz streljačkog sporta. I iz još nekih sportova ima onih koji su kivni, koji spremaju „kontradokumentaciju”, a uskoro će se videti da li je „kriva” Uredba ili neko drugi… Najnovija Uredba, doneta pre desetak dana, predviđa i ukidanje nacionalnog sportskog priznanja ukoliko se dokaže da je dobitnik do njega stigao nečasno ili je na bilo koji način štetio ugledu svoje zemlje. Inače, uz ovo priznanje ide i doživotna mesečna naknada od 38.000 do 116.000 dinara, u zavisnosti od medalje.