Уредба унела злу крв у стрељаштво

После серије текстова у „Политици” о Уредби о националним спортским признањима и наградама, добили смо нека писма која су отишла и у Министарство омладине и спорта, под ознаком „Малверзације у примени Уредбе о националним пензијама у спорту”. Нашу редакцију су посетили и Слободан Гаврић и Бранко Ђурић, који су дуже од пола века у стрељаштву и који сматрају да је Стрељачки савез Србије (ССС) без основа предложио неке тренере за ова признања. Уједно, из ССС тврде да су они урадили све по пропису, а да је основни извор огорчења поменуте двојице – Уредба.

– Стрељачки савез Србије је једну дивну акцију Министарства срозао на најнижи могући ниво. Многи који су поштено заслужили национална спортска признања биће оштећени због оних који су се на том списку нашли без икаквог основа – каже Гаврић (66), вишеструки првак Југославије и рекордер на националном програму, који и данас држи један државни рекорд (екипни, с Вождовцем из 1984, војничком пушком 20 метака лежећи: 548 кругова). – На једној седници Управног одбора постављено је питање малверзација у вези с додељивањем националних спортских признања, а Савез је изабрао Комисију за преиспитивање ових признања. У тој комисији су Жељко Лазић, Радојица Марковић и председник ССС Обрад Стевановић. Комисија се састала и ништа није одлучила, а ми из мањих клубова имамо јаке аргументе. Једна од злоупотреба тиче се Митје Гргића и Сретена Нешковића које је Савез пријавио као судије на Европском првенству у Ковилову и постоји доказ да су судили, а затим су добили национално признање јер им је Савез накнадно писао и да су били тренери. Да ли је могуће да неко на истом такмичењу буде и тренер и судија!

Генерални секретар ССС Ненад Петковић даје следећи одговор на то:

– Кад су њихови стрелци пуцали, Нешковић и Гргић нису судили. На том Европском шампионату, када смо били домаћин, многи из организације су имали више обавеза. Али, нико не може да оспори да су ова двојица били и тренери.

Бранко Ђурић (71) као дугогодишњи тренер у Партизану имао је огроман допринос у успесима Мирјане Јововић и Гордане Јојић-Николић које су за две деценије освојиле много светских и европских одличја. Он се углавном везује за подвиге Мирјане Јововић која је још 1970. у Фениксу, с репрезентацијом, постала првак света. Пошто никада с њом није ишао на такмичења на којима је учествовала с државним тимом, самим тим није ни могао да конкурише за национално признање, а неоспорно је да му припада велики део заслуга за успехе Јововићеве. Ипак, он замера ССС што је прокрчио пут до националних признања „некима који то не заслужују”, а није се побринуо за „оне којима то припада”:

– Проблем је у Савезу а не у Министарству. Цео Балкан се смеје због тога што је национално признање добила Мирибана Максимовић, супруга Горана Максимовића. Савез је одбио нас шесторицу, од којих је један преминуо, а двојица су била паметна и пребацила су се да воде спортисте с инвалидитетом, па су тако стекли пензије. Један тренер тренира стрелца 355 дана, а овде се узима у обзир оних 10 дана припрема с репрезентацијом, када никако не сме да се мења систем рада стрелца, јер би резултатски пропао. Што се тиче Мирибане, ја сам је тренирао у Партизану и знам да нема положено ни за инструктора, а Савез ју је гурнуо да добије признање. Брука и срамота. Ја сам с Мирјаном, која је 1971. поставила светски рекорд, морао да идем у суд да бих оверио њену изјаву да сам јој био тренер. Али, ни то није помогло.

Петковић истиче да у вези с Мирибаном Максимовић „ништа није спорно” („По одлуци Управног одбора ССС она је већ две године савезни тренер и присутна је на свим припремама и такмичењима”) а сматра да је извор Ђурићевог незадовољства Уредба:

– По старој Уредби било је неодређено шта то значи тренер спортисте, па је ССС поднео захтев за све тренере чији су стрелци освајали медаље. Међу тим тренерима су били и Бранко Ђурић и Павле Златић. Када је после 10 месеци дато тумачење да онај ко није био физички на такмичењу не може да стекне признање, онда су по том основу неки испали из конкуренције. Али, то нема везе са ССС, већ једноставно, таква је Уредба. Лично нисам присталица таквог тумачења, јер у нашем спорту је иначе забрањено суфлирање на такмичењу. Стара Уредба је била накарадна, унела је злу крв у наш спорт. Дошло је до раскола на релацијама савез-тренер, тренер-играч, тренер-тренер… На то сам упозоравао још на првом састанку у Министарству омладине и спорта.

Министарство омладине и спорта је још раније основало Комисију која ће се бавити злоупотребама Уредбе и која ће вероватно дати свој суд и о примедбама из стрељачког спорта. И из још неких спортова има оних који су кивни, који спремају „контрадокументацију”, а ускоро ће се видети да ли је „крива” Уредба или неко други… Најновија Уредба, донета пре десетак дана, предвиђа и укидање националног спортског признања уколико се докаже да је добитник до њега стигао нечасно или је на било који начин штетио угледу своје земље. Иначе, уз ово признање иде и доживотна месечна накнада од 38.000 до 116.000 динара, у зависности од медаље.