Vaskrs u dolini Neretve

Mostar – Crkvena zvona sa pravoslavnih svetinja ponovo odzvanjaju dolinom Neretve, a najradosniji hrišćanski praznik se, tvrde pravoslavci, proslavlja kao i u mestima gde većinski žive Srbe. Dugo godina nije bilo tako, ali se sa povratkom velikog broja Srba u Mostar i okolna mesta i duh pravoslavlja polako vraća u ove krajeve.

Potvrđuje to i pravoslavni sveštenik u Mostaru Radivoje Krulj, koji kaže kako su crkve pune ljudi što pokazuje da se Srbi vraćaju i ostaju da žive na ovim prostorima. „Na Cveti je vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije u Mostaru krstio šesnaestoro dece. To nas posebno raduje. Čim smo se počeli rađati i krštavati znači da će nas biti ovde i da ima nade i života za Srbe u Mostaru”, ističe sveštenik Krulj.

Naglašava da će mostarski Srbi Vaskrs proslaviti kako dolikuje, ali i njegovu radost podeliti sa komšijama druge vere. Mostarski sveštenici su zajedno sa vernicima pred Vaskrs podelili više hiljada obojenih jaja u školama, vrtićima, socijalnim ustanovama, sirotištima, bolnicama, zatvoru.

„Ovde se obnavlja život i dešava Vaskrs pravoslavlja. Nadamo se da ćemo na slavu Saborne crkve – Svetatrojica položiti kamen temeljac za obnovu crkve, što će biti velika stvar za mostarske Srbe”, ističe Krulj dodajući da se još čeka građevinska dozvola za crkvu, te da će nakon toga biti raspisan tender za izvođača radova. Početna sredstva od oko četiri miliona konvertibilnih maraka za izgradnju crkve su prikupljena na prošlogodišnjoj donatorskoj večeri, a za celokupnu obnovu crkve biće potrebno 15 miliona maraka.

Drugi mostarski sveštenik Danilo Boro, koji je i predsednik Srpskog pevačkog i kulturnog društva „Gusle”, napominje da se uz povratak i obnovu duhovnog obnavlja i kulturni život mostarskih Srba. „ KUD Gusle”, dodaje on, okuplja pravoslavnu omladinu, organizuje kulturne manifestacije, a bavi se izdavaštvom. „Na ovaj način vratili smo duh pravoslavlja i srpske kulture u grad na Neretvi nakon gotovo sedamnaest godina, što je velika stvar za sve ljude koji ovde žive, jer bez duhovne i kulturne obnove nema ni života”, ističe sveštenik Boro.

I pored problema koje nosi život u sredini gde su manjina,mnogi mostarski Srbi s radošću i pozitivnim porukama dočekuju veliki hrišćanski praznik.

Goran Sudar koji je ceo život proveo u svom Mostaru potvrđuje da se tek od pre možda godinu ili dve u dolini Neretve praznici slave u pravom smislu.

„Za malobrojne pravoslavne vernike u Mostaru praznik Vaskrsa ima posebno značenje jer se mnogi prepoznaju i identifikuju u simbolu Vaskrsa, kao ponovnog rađanja nove vere i nade. To im uliva nadu u bolje sutra nakon teških godina koje su za nama, pa i u ovo teško ekonomsko vreme”, kaže Sudar koji veruje da će iduće godine u ovo vreme u dolini Neretve slaviti ne osam, već petnaest hiljada Srba.