ANDREJ ZLATKOVIĆ

Prodaja "Mobtela" je mogućnost da svako razmisli šta bi uradio sa dobijenim parama. Pošto 150 evra (po stanovniku) nije dovoljno ni za pokrivanje prosečnog minusa, na redu su opšta mesta i zbir naših želja. Mogućnost da se pare utroše na najbolji mogući način, kao nasledstvo koje je umesto jednu porodicu zadesilo sve nas. Zdravstvo, školstvo, putevi, turizam, izbeglice... tu se svi slažemo. Bilo bi dobro da te pare promene nešto nabolje. A šta sa kusurom?

Ne znam koliki je dug države prema penzionerima, ali ako postoji stvarno je sramota da se njima bilo šta duguje, osim poštovanja.

Osobe sa posebnim potrebama nemaju nikakav, a ne dobar status, te bi država, za početak, mogla da im omogući (barem tehničko-fizički) pristup svim svojim organima i institucijama.

Iako se pravimo da to ne vidimo, svakodnevno nam odlaze najbolji ljudi. Davanje stipendija, rešavanje stambenog pitanja i investicije u projekte zadržale bi barem pristojan broj onih najboljih među nama da ne odu i ne zaborave Srbiju, a da to što znaju i umeju ostvare u svojoj zemlji.

Toliko se govori o novom imidžu Srbije, a niko ništa ne preduzima. Dajte pare nekoj od naših reklamnih agencija (shvatam da ih ima dovoljno da ima barem jedna dobra) i uložite novac u argumente da smo i mi patili svih ovih godina, da smo i mi žrtve sopstvenih zabluda, a da smo još uvek koliko-toliko normalni i spremni na dvosmernu komunikaciju sa svetom.

Siguran sam da bi u predškolskim ustanovama državnim parama mogli da angažujemo profesore u penziji, nezaposlene filologe i studente završnih godina studija u akciji da deca u svakom obdaništu u Srbiji imaju barem jedan čas engleskog jezika nedeljno.

Internet je podjednako bitan kao i putevi. Ako živimo gde živimo i ako znamo koliko je teško otići negde i videti svet, mislim da ima sasvim dovoljno para da svako mesto u Srbiji dobije dobar i kvalitetan pristup internetu.

Bilo bi dobro da se na TV programe vrate muzeji, galerije, ozbiljna muzika, moderna umetnost, nauka, nove tehnologije, obrazovni programi za decu (ne crtani filmovi). Da se utiče na ljude da shvate da imaju koga i zašto da vole, da se okrenu porodici, prijateljima, kolegama, da kažu izvini, oprosti. Neka država zakupi termine, raspiše konkurse, podrži nove ideje, angažuje poznate i ugledne ličnosti da nam približe uspešne i talentovane ljude iz komšiluka, bez obzira na to da li je reč o razvoju matičnih ćelija ili o srećnoj porodici. Važno je da to bude na svakom kanalu, jer je jedino televizija dostupna svima i permanentno utiče na sve nas.

Ako država ne reši da o svom trošku dovede Rolingstounse, mislim da gubimo jedinstvenu priliku da svima, a pogotovo sebi dokažemo da jesmo Evropa i svet. Ne zbog Stounsa, nego zbog nas.