Crkva traži zgradu Biblioteke šabačke

Šabac – Nedavno vraćanje 1782 hektara šume Eparhiji šabačkoj, koja je posle Drugog svetskog rata bila oduzeta od manastira Tronoša, Petkovica, Radovašnica i Čokešina, aktuelizovalo je i pitanje starog Vladičanskog dvora u Šapcu. Ovo reprezentativno zdanje u centru grada, u kojem je sada smeštena Biblioteka šabačka, nalazi se na dugačkom spisku nekretnina koje SPC potražuje od države na osnovu Zakona o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama.

Vladičanski dvor, koji je podignut 1854. godine, država je oduzela crkvi 1947. i dodelila ga Biblioteci šabačkoj. Za 150-godišnjicu te ustanove, zdanje je detaljno rekonstruisano, pri čemu je tavan pretvoren u radni prostor, površine 1280 kvadrata.

Pokušaj da se pitanje Vladičanskog dvora sporazumno reši lane je pokrenula lokalna samouprava, čim je Zakon o restituciji stupio na snagu. Gradonačelnik Miloš Milošević i direktorka Biblioteke šabačke Sonja Bokun-Đinić uputili su zamolnicu episkopu šabačkom Lavrentiju da se pred Eparhijskim upravnim odborom založi da dvor i dalje ostane dom knjige. Grad bi se u tom slučaju obavezao da se zdanje neće koristiti u druge svrhe, niti da će biti privatizovano.

Na predlog gradskih vlasti iz februara 2008. uzvraćeno je dva meseca kasnije: „Eparhijski upravni odbor, postupajući po Ustavu SPC i uputstvima Sinoda, doneo je odluku da zatraži vraćanje celokupne imovine eparhije, a da dvor do tada ustupa na besplatno korišćenje”, navedeno je u odgovoru. U septembru, gradonačelniku Miloševiću stigao je dopis u kojem se traži da ovlasti lica sa kojima će predstavnici eparhije detaljno razmotriti mogućnost zamenske restitucije.

– Sa nama je kontaktirao sveštenik, koji se predstavio kao otac Petar Hilandarac. Predočila sam mu da prema odredbama novog zakona nepokretnosti ne podležu naturalnoj restituciji ukoliko se koriste u zdravstvene, kulturne, naučne ili druge svrhe od opšteg interesa. Sveštenik je saopštio da je eparhija zainteresovana za prostor u severozapadnoj radno-industrijskoj zoni. Nije precizirao parcelu, niti njenu površinu – kaže za naš list gradski javni pravobranilac Ljiljana Petaković.

Ona smatra da crkva ne bi trebalo da insistira na vraćanju Vladičanskog dvora i da bi bilo celishodnije da od države sačeka nadoknadu u novcu ili obveznicama. Ukoliko bi došlo do spora, grad bi takođe imao šta da potražuje: manji objekat u dvorištu zdanja isplaćen je eparhiji 1970. godine, a sredstvima građana kupljeni su stanovi i iseljeni zaštićeni podstanari u sadašnjoj zgradi eparhije, bivšoj kući porodice Arambašić u strogom centru Šapca. 

– Za Biblioteku šabačku bi bio veliki udarac ukoliko bi morala da se iseli. Osim što su znatna sredstva uložena u rekonstrukciju, i tekuće održavanje godišnje košta oko 500.000 dinara. Vraćanje dvora u potpunosti bi obesmislilo i izgradnju aneksa od 702 kvadrata, gde su već završeni grubi i počeli zanatski radovi. Biblioteka raspolaže sa 170.000 knjiga i više desetina hiljada izdanja periodike, i zaista joj nedostaje prostor – rekla je za „Politiku” direktorka Sonja Bokun-Đinić.