Evropa diktira manja pakovanja hrane

Stare prepoznatljive mere namirnica – 100 grama čokolade i kafe, litar mleka, pola kilograma testenine ili kilogram šećera polako odlaze u zaborav. U potrošačkoj korpi je svakim danom sve više „kalirane” robe upakovane u istu ambalažu. I dok proizvođači i trgovci trljaju ruke, jer imaju priliku da smanje količinu a ne menjaju cenu, potrošači su pred još jednim iskušenjem: u trgovinama za isti novac kupuju ista pakovanja, a manje količine mlečnih proizvoda, kafe, čokolade, grickalica, zamrznutog voća i povrća, testenina... Sve ovo dogodilo se bez prethodnih obaveštenja ili promena ambalaže koje bi potrošače moglo da asocira na smanjenje količine proizvoda koje su navikli da kupuju.

Ni rizik da bi se na ovaj način moglo narušiti teško stečeno poverenje kupaca nije sprečio velike kompanije da se odluče na takve poteze. U suštini, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda, to je prikriveno povećanje cena.

– Kupci su reagovali odmah posle odluke „Imleka” da smanji količine kiselomlečnih proizvoda sa 200 na 180 mililitara. Proizvođači time nisu prekršili zakon, proizvod je propisno deklarisan, ali su potrošači ipak mogli da budu dovedeni u zabludu, jer prethodno nisu jasno obavešteni o promenama – kaže Bogosavljević.

Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ističe da je na našem tržištu dosta ovakvih primera i on zamera proizvođačima što su uskratili informacije kupcima. Papović smatra da je to nemoralno i pitanje principa, jer istovremeno nisu promenili ambalažu.  

Iznenada ukinuvši regulative o standardnoj veličini pakovanja namirnica, Evropska unija je pre desetak dana i ozvaničila ovaj trend koji se na gotovo svim tržištima odomaćio dolaskom krize.

I u Evropi i kod nas je do sada bilo lako uporediti cenu namirnica različitih proizvođača. Recimo, mleko od litra do sada je bilo standard, ali, po novim pravilima, koja se već od 11. aprila primenjuju u EU, ograničenja više neće biti. Tako će proizvođači sada moći da ga pune i u količinama 0,9, 0,95 ili 0,937 litara. Po novoj regulativi čokolade mogu da teže 75, 90 ili 158 grama. Da li će i cene pratiti ove promene i da li će kupci primetiti novine (sitno ispisane na pakovanjima) pitanja su o kojima sada najviše polemišu evropska udruženja za zaštitu potrošača. Sluteći da će opet profitirati proizvođači i maloprodavci, oni pozivaju kupce da širom otvore oči, jer je izvesno da će mnoge fabrike u istoj ambalaži pakovati manje količine, ali da roba neće pojeftiniti. Da bi zaštitio kupce, zakonodavac je obavezao proizvođače da na svakom proizvodu istaknu osnovnu cenu, odnosno koliko nešto košta po jedinici mere (kilogramu ili litru).  

Ukidanje jedinstvene veličine pakovanja za određene grupe proizvoda fabrikama navodno otvara nove mogućnosti za inovacije i ideje, a time industrija može fleksibilnije odgovoriti na potrebe potrošača. Nove odredbe o slobodnoj veličini pakovanja inače se odnose na pivo, mleko, kiselu vodu, sokove, šećer, čokoladu, kafu. Klasična ambalaža od, na primer, 0,75 litara i dalje ostaju propisana za vina i jake alkoholne napitke.

Kako kompanije u Srbiji u ovom slučaju, sasvim je sigurno, neće čekati pristupanje EU da bi primenile nova pravila, ovdašnjim kupcima ne preostaje ništa drugo nego da krenu u inspekciju, za početak u sopstvenom frižideru. Da provere koliko artikala sa promenjenom gramažom su već pazarili po istoj ceni i prepoznatljivom pakovanju. Iznenadiće ih možda domaća čokolada od 75 ili 90 grama (za koje su bili sigurni da teži sto), kesica supe za tri umesto četiri osobe, sve manja pakovanja deterdženta (koji isto pere), zamrznuti grašak od 450 ili testenine od 380 ili 400 grama.

Ivana Albunović
Jelica Antelj

-----------------------------------------------------------

Manje soka, al’ se lakše sipa

Amerikanci su prošlog juna plaćali galon goriva više od četiri dolara, dok sada za istu količinu daju upola manje novca zbog velikog pada cene nafte. Pojeftinjenje prija, a, osim toga, tačno znaju koliko kupuju. Galon je ostao galon (nešto manje od četiri litre), ali flaše soka, kutije sladoleda i kesice čipsa pokazale su se kao vrlo nepostojane – malo-malo, pa se smanje.

(/slika2)Kao da je neko čarobnim laserom prešao preko rafova, pa u kutijama nema 18 nego 15 žvaka ili je iz tetrapaka isparilo dva decilitra voćnog soka. Po tom motivu iz naučnofantastičnih filmova ova nepopularna, ali sve učestalija, vrsta poskupljenja nazvana je „groseri šrink rej” – zrak koji smanjuje robu po prodavnicama. Potrošači se, naravno, osećaju prevareno. Uvredljivo je da se na sav glas reklamira sok sa „novim otvorom za mnogo lakše sipanje”, a da se bez ikakvog objašnjenja kroz novo pakovanje „provuče” za punu čašu lakši tetrapak. To je upravo uradio „Pepsiko” sa sokom od pomorandže „tropikana”. Kada je jedna nezadovoljna Amerikanka telefonom pozvala kompaniju da protestuje, prvo je dobila odgovor da je litraža smanjena „da bi se sa novim čepom lakše sipalo”, jer su se „kupci žalili na prolivanje”. Posle njenog ljutitog negodovanja, čovek je priznao da su tome pribegli, jer je druga opcija bila povećanje cene zbog rasta svih troškova.

Smanjenje težine za skoro devet odsto bez promene cene predstavlja ogromno poskupljenje, ali nekako lakše prolazi ili bar tako misle proizvođači. Nezadovoljni kupci mogu da izraze svoj gnev i to najčešće čine preko Interneta, ali na tome se obično sve završava. Slučaj povratka na staro veće pakovanje, još nije zabeležen. Vreme megapakovanja i superporcija je očigledno prošlo. „Koka Kola” je u Americi 2004. na području Njujorka smanjila dvolitarku na „mršaviju” flašu od litar i to sa istim objašnjenjem da se iz ove druge lakše sipa.

Prikriveno zakidanje na pakovanju počelo je pre pet-šest godina, a novi zalet je dobilo prošlog leta sa vrtoglavim rastom cene nafte, koja je ugrađena u sve troškove proizvodnje. Sasvim je izvesno da sada, u vreme zahuktale ekonomske krize, proizvođači neće čašćavati kupce većim kesama i „gratis” varijantama. Spisak smanjenih proizvoda je sve duži i redovno ga ažuriraju udruženja potrošača na svojim sajtovima Tu su „kelogs” žitne pahuljice, „pampers” pelene, „helmans” majonez, čips „pringls”, sapun „palmoliv”... Sladoled se nekada prodavao u pakovanju od pola galona (malo manje od dva litra), ali su mnogi proizvođači pre nekoliko godina dodatno smanjili pakovanja.

„Naša kutija je manja, a niko ne želi manje za iste pare”, naveo je u pismu potrošačima direktor jednog od većih američkih proizvođača sladoleda. Njegova rečenica da „nema smisla da kutija sladoleda košta osam dolara” pokazuje da postoji izgleda neki prag cene preko kojeg proizvođači neće da idu, pa se radije odlučuju da smanje pakovanje. Praksa je, takođe, pokazala da je najteže preći granicu „okruglog” broja – sto ili dvesta grama, ili jednog litra. Posle toga oduzimanje ide lakše, a originalno pakovanje „normalne” gramaže sve više bledi u sećanju kupca.

J. Kavaja