Šire se studentski protesti u Hrvatskoj

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 23. aprila – Studenti Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su početkom ove nedelje blokirali nastavu i održavanje kolokvija i ispita tražeći besplatno školovanje za sve, dobijaju sve širu podršku u Hrvatskoj. Sa istimzahtevima pridružili su im se i studenti filozofskih fakulteta u Rijeci i Zadru, jutros i u Osijeku, a od posle podne taj bunt se proširio i na Fakultet političkih nauka u Zagrebu.

Glavni zahtev studenata okupljenih u Nezavisnu inicijativu za pravo na besplatno školovanje glasi: „Zahtevamo ukidanje svih oblika naplaćivanja visokog obrazovanja, preddiplomskog, diplomskog i postdiplomskog. Pozivamo na solidarnost sve studente i profesore, ali i ostale građane jer opšte i svima dostupno obrazovanje nije samo u interesu studenata nego i budućnosti celoga društva.“

Zanimljivo je da protiv njihovog osnovnog zahteva – povratka na besplatno studiranje – praktično niko nema ozbiljnijih primedbi, pogotovo što je taj cilj bio još pre nekoliko godina proklamovan i u predizbornoj kampanji sada vladajućegHDZ-a. Od tada do danas, međutim, u tom smislu ništa nije urađeno, a studenti su se sada odlučili na radikalniji potez. „Prevara studenata stigla na naplatu“ – kako je to uočio jedan ovdašnji novinski komentator.

„Sve što sada studenti govore,pre pet godina govorili smo premijer Sanader i ja“,potvrđuje danas ministar prosvete Dragan Primorac i pita se „gde je zapelo finansiranje studenata“. U Hrvatskoj, naime, nema kreditiranja studenata kao u većini evropskih zemalja, već je od 2007. godine uvedeno tzv. linearno plaćanje školarina. To znači da prvi student na listi ne plaća, a onaj poslednji plaća maksimalnu školarinu predviđenu za određeni fakultet. Konkretno to izgleda ovako:

U narednoj školskoj godini na primer na PMF-u će besplatno studirati 455 studenata, maksimalnu školarinu od 270 do 1.260 evra (zavisno od vrste studija) plaćaće 280 studenata, a linearno od 14,5 do 750 evra plaćaće 95 studenata. Na Elektrotehničkom fakultetu besplatno će studirati 300 studenata, maksimalnu školarinu od oko 1.000 evra plaćaće 40 studenata, a linearnu školarinu od 3,5 do 1.000 evra 300 studenata. Na Filozofskom fakultetu besplatno će studirati 654 studenta, a maksimalnu školarinu od 815 evra plaćaće 491 student.

Školarine u Hrvatskoj, inače, spadaju među više u evropskim zemljama, što dodatno utiče na socijalno raslojavanje visokoobrazovanih građana. Nedavno istraživanje pokazalo je da od 642 anketirana studenta samo njih šestodsto dolazi iz siromašnijih porodica, a i oni otpadaju tokom studija jer ne mogu materijalno da izdrže.

U blokadi zagrebačkog Filozofskog fakulteta učestvuje oko hiljadu studenata, stalno ih je prisutno po nekoliko stotina, a deo ih i spava na fakultetu preko noći. Izbegavaju slikanje za novine i izjave daju bez navođenja imena, a da su spremni da istraju pokazuje i donošenje velikih lonaca u studentsku kantinu u kojima su počeli da kuvaju pasulj za koji na ulasku u fakultet prikupljaju priloge. Iako fizički sprečavaju odvijanje bilo kakvih nastavnih aktivnosti na fakultetu,do sada nije zabeležen nijedan eksces.

To im je priznala i uprava fakulteta, a Fakultetsko veće Filozofskog fakulteta je danas pružilo punu podršku svojim studentima, što je iznenadilo ministra Primorca koji nije krio nervozu. „Oni fakulteti koji su se solidarisali sa studentima neka im vrate školarine“,rekao je on, ali je ipak napomenuo da se zalaže „da sistem od vrtića do doktorskih studija bude besplatan za one koji su to zaslužili“.

Studente su danas podržali i Hrvatski nezavisni sindikati, a blagonaklono se prema njima poneo i Rektorski zbor. Rektor Sveučilišta u Zagrebu Aleksa Bjeliš takođe je podržao studentsku akciju i pozvao studente da odrede svoje predstavnike kako bi što pre počeli pregovori o njihovimzahtevima.

Oko zgrade Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a pogotovo unutar nje,atmosfera je kakva je već duži niz godina zaboravljena na ovom univerzitetu, jer se studenti – za razliku od nekih ranijih vremena – skoro uopšte nisu čuli u političkom životu. Oko fakulteta grupe studenata slušaju muziku preko razglasa (uglavnom Azru i Let 3), u zgradi su straže pred svim slušaonicama, a u hodniku dovoljno papira veličine plakata na kojima svako može da napiše svoju poruku. Po zidovima brojne parole, a među njima: „Znanje nije roba“, „Pošto kila neznanja“, „Mrak neznanja nas je progutao – upalite nam svetlo“, ali i „Radnici – studenti, vreme je za otpor“.

Radoje Arsenić