Energetski samit bez Putina

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče na otvaranju energetskog samita u Sofiji da naša zemlja teži regionalnom razvoju i stabilnom snabdevanju gasom, te da je vrlo važno da preko Srbije bude trasiran gasovod iz pravca Bugarske. Taj gasovod bi našu zemlju učinio ne samo konačnom destinacijom, već i značajnom tranzitnom zemljom preko koje će se, uz alternativne pravce preko Rumunije i Mađarske, gas dopremati ostalim delovima Evrope, rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, obezbeđivanje dugoročnog dotoka gasa, izgradnja skladišnih kapaciteta i elektrana na prirodni gas jeste sastavni deo energetske strategije Srbije.

Tadić je naglasio da je neophodno da Srbija izgradi nove gasovodne kapacitete, najavivši skoro osnivanje zajedničke kompanije za gradnju gasovoda između „Srbijagasa” i „Gasproma”.

Zapadni Balkan, kao čvorište transporta nafte i gasa u bliskoj budućnosti, može postati most koji će doprineti energetskoj stabilnosti čitave Evrope, a Srbija koja se nalazi na tranzitnom pravcu između centralne Evrope, Kaspijskog basena i Bliskog istoka optimalno je područje za izgradnju buduće energetske infrastrukture.

– To znači da naš tranzitni položaj može da bude od koristi samo ako harmonizujemo tržišta u okviru Energetske zajednice jugoistočne Evrope. Samo na taj način će Srbija postati pouzdan poslovni partner i državama koje izvoze energiju i onima koje je uvoze – objasnio je Tadić.

Otvarajući samit „Prirodni gas za Evropu – bezbednost i partnerstvo”, domaćin skupa, predsednik Bugarske Georgi Prvanov izjavio je da je energetsko strateško partnerstvo na regionalnom i globalnom nivou od velike važnosti za rešavanje energetske krize u Evropi.

Prvanov je izrazio nadu da će se ključna rešenja za prevazilaženje energetske krize naći upravo na samitu u Sofiji.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo izjavio je da je za EU neprihvatljivo da se ponavlja energetska kriza i da energetska sigurnost, odnosno solidarnost ne sme prestati na nacionalnim granicama.

Cilj Evropske unije jeste da obezbedi kvalitetno snabdevanje gasom za evropske potrošače, a EU radi sve kako bi se poboljšalo snabdevanje gasom i prevazišli krizni momenti, rekao je Barozo.

Zbog nedolaska Vladimira Putina, premijera Rusije, u Sofiji juče nije potpisan ni sporazum o gradnji gasovoda „Južni tok” s nacionalnim kompanijama zemalja preko kojih bi on trebalo da se gradi, što je izazvalo brojne spekulacije o tome kakva je zapravo sudbina „Južnog toka”.

Bugarski ministar inostranih poslova Ivailo Kalfin kazao je da Bugarska i Rusija neće potpisati sporazum o „Južnom toku” na energetskom samitu u Sofiji, dodavši da je to razlog što ruski premijer Vladimir Putin nije doputovao u Sofiju.

On je, prema pisanju agencija, rekao da je Rusija povezala posetu premijera Putina sa napretkom u realizaciji gasovoda „Južni tok”. Bugarska deonica gasovoda je ključna za čitav „Južni tok” i potpisivanje sporazuma o tom gasovodu u Sofiji omogućilo bi Putinu da ga predstavi kao najvažniji alternativni pravac za snabdevanje gasom. Povezivanje to dvoje je neprihvatljivo, kazao je Kalfin i dodao da još postoje nerazrešena pitanja oko vlasništva u gasovodu na bugarskoj teritoriji.

Bugarska traži novi dogovor o isporukama gasa s „Gaspromom” koji bi imao državne garancije i obezbeđivao alternativne trase, izjavio je bugarski ministar ekonomije i energetike Petar Dimitrov.

Interesantno je da će se u ponedeljak, odmah posle energetskog samita u Sofiji, ruski predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin sastati u Moskvi sa bugarskim premijerom Sergejom Staniševim, saopštila je juče pres služba Kremlja.

Očekuje se da bi upravo tokom te posete mogao biti potpisan sporazum o gradnji „Južnog toka” čiji je tekst već praktično usaglašen.

Energetskom samitu u Bugarskoj juče su prisustvovali i srpski ministar rudarstva Petar Škundrić i direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović

Predstavnici 28 država učesnica samita nastaviće danas u Sofiji raspravu o mogućnosti stvaranja zajedničke energetske politike koja bi trebalo da bude garancija stabilnog snabdevanja Evrope gasom.

----------------------------------------------------------------------

„Po­li­ti­ka” sa­zna­je

Spo­ra­zum o „Ju­žnom to­ku” 15. ma­ja u Mo­skvi

Spo­ra­zum o grad­nji ga­so­vo­da „Ju­žni tok” ko­ji je ju­če tre­ba­lo da bu­de pot­pi­san na Ener­get­skom sa­mi­tu u So­fi­ji bi­će pot­pi­san naj­ve­ro­vat­ni­je 15, ma­ja u Mo­skvi. Kao je­dan od raz­lo­ga za­što se „Ga­sprom” s na­ci­o­nal­nim kom­pa­ni­ja­ma ko­je će uče­stvo­va­ti u grad­nji ga­so­vo­da o to­me ni­je do­go­vo­rio u So­fi­ji na­vo­di se i to što Ru­si in­si­sti­ra­ju da bu­du do­ma­ći­ni i da se pa­raf na spo­ra­zum sta­vi baš u ru­skoj pre­sto­ni­ci.

De­le­ga­ci­ja „Sr­bi­ja­ga­sa” će su­tra ot­pu­to­va­ti u Sankt Pe­ter­burg ra­di uta­na­či­va­nja ka­pa­ci­te­ta, kao i tra­se ko­jom će ga­so­vod iz Bu­gar­ske ući u Sr­bi­ju. Tu bi tre­ba­lo sve da bu­de pre­ci­zi­ra­no ka­ko bi se pri­pre­mi­lo pot­pi­si­va­nje sa­mog spo­ra­zu­ma u Mo­skvi.

J. Petrović