Ko peva zlo (ne) misli

Svetski poznati muzičari često kroz svoja dela iskazuju najtananija osećanja, i u pesme pretaču svoj život i situacije koje ih okružuju. Većina njih svesna je činjenice da predstavlja uzor brojnoj publici, posebno mladim ljudima, pa se i ponaša u skladu sa time. Ipak, problematični život i nestabilan karakter nekih muzičara dovodili su u pitanje, ili, čak, prekidali uspešne karijere. Međutim, izreka „Ko peva zlo ne misli” ne važi baš uvek. Dvostruki život, mračne ideje, ubistva, nasilničko ponašanje, predstavljaju samo delić biografija Dži Dži Alina, Vilijama Ledbetera ili Fila Spektora. Ljude sa ove liste možda biste voleli da vidite na koncertu, ali svakako ne i da ih imate za komšije, saradnike ili prijatelje.

Francuski rok sastav „Noir Desir” bio je na putu ka vrhuncu svoje slave početkom novog milenijuma. Planove je pokvario pevač i frontmen sastava, Bertran Kanta. Njegova devojka, Mari Trentinjan, pronađena je teško pretučena u krevetu hotelske sobe u Litvaniji, u trenutku dok je bend bio na turneji. Od posledica povreda preminula je samo nekoliko dana kasnije. Razlog za ovako brutalno ponašanje Kanta bila je obična SMS poruka koju je Mari dobila od bivšeg dečka.

Primeri problematičnih muzičara nisu samo stvar novijeg datuma. Najbolji dokaz za to je Hadi Vilijam Ledbeter, poznatiji pod umetničkim imenom Ledbeli. Ova legenda folk bluza iz perioda između dva svetska rata ostala je upamćena po svom nasilničkom ponašanju više nego po neospornom muzičkom talentu. Ledbeli je već u svojim tinejdžerskim danima, 1915. godine, dospeo u zatvor zbog napada na prostitutku i nelegalnog posedovanja oružja. U veoma kratkom vremenskom periodu posle hapšenja uspeva da pobegne i uzima lažni identitet. Kolerični karakter, 1918. godine, ponovo dovodi Ledbelija iza rešetaka, ovog puta zbog ubistva rođaka. Po izlasku, 1925. pokušava da se posveti muzici, ali ne zadugo. Treći put biva uhapšen 1930, ponovo zbog pokušaja ubistva, a sličan incident pravi i u zatvoru.

Da se na muzičkoj sceni ponekad pojavljuju ljudi koji svoje psihičke poremećaje iskazuju kako na bini, tako i van nje, najbolje ilustruje primer Dži Dži Alina. Ovaj pank rok „umetnik” postao je poznat po svojim, blago rečeno, kontroverznim stavovima i postupcima. Fizičko obračunavanje sa publikom, vršenje nužde na bini, samopovređivanje, bili su samo deo Alinovih nastupa. Javno je zagovarao silovanje i pedofiliju, a i sam je dospeo u zatvor zbog silovanja i mučenja devojke, 1989. godine. Umro je 1993. zbog prevelike doze heroina. Za neke koji su pratili Alinovu karijeru, u celoj priči najparadoksalniji podatak predstavlja činjenica da njegovo kršteno ime glasi Isus Hrist Alin!

Proteklih nedelja jedna od najaktuelnijih priča u svetu muzičkog šou biznisa bila je ona o Filu Spektoru. Jedan od najvećih muzičkih producenata svih vremena svoje dugogodišnje socijalno neprihvatljivo ponašanje „krunisao” je ubistvom Lane Klarkson, zbog čega je, posle višegodišnje sudske parnice, konačno osuđen 27. marta ove godine. Čovek koji je, između ostalog, uticao na karijere „Bitlsa”, Tine Tarner i „Ramonsa”, bio je poznat po svojim sumanutim idejama. Živeo je u rustičnoj vili koja je ličila na zamračeni bunker, vređao je, i fizički se obračunavao sa svojim klijentima, često uz pretnju pištoljem.

Spektor je svojevremeno kupio mrtvački sanduk, kojim je često pretio svojoj supruzi Roni, ukoliko mu bude neverna. Postoji i urbana legenda da je nesrećna žena ponekad išla u grad automobilom sa lutkom postavljenom na suvozačevom mestu. Ova lutka predstavljala je Spektorovu kopiju, kako bi, po zamisli njegovog bolesnog uma, svi Ronini ljubavnici mislili da pored nje u kolima sedi upravo Fil.

Kralj zapadnjačkog svinga, kako je glasio nadimak muzičara i glumca Spejda Kulija, važio je za velikog šoumena, zabavljača širokih narodnih masa, a bio je i uzor generacijama mladih posleratne Amerike. Privatni život Kulija bio je sušta suprotnost. Nasilnički karakter i problemi sa opsesivno-kompulzivnim ponašanjem doveli su ga iza zatvorskih rešetaka, zbog ubistva supruge, samo zato što se ona „drznula” da mu zatraži razvod, 1961. godine.

Adrijan Čolaković