Imanja ožive samo vikendom

Andrijevica – Stariji smo, izgleda, znatno više nego što smo mislili. Tako kažu temelji drevnog hrama koji su nedavno otkriveni na imanju Spasoja Đerkovića u selu Konjuhe.Neke indicije upućuju na zaključak da se radi o crkvi iz ranohrišćanskog perioda,moguće čak iz šestog veka, o čemu će procenu dati stručnjaci.

Novica Babović,učiteljkoji je penziju stekao u Budvi,sve češće je u svom selu Konjuhe,o kojem govori sa setom.

–Ostareli i mi, u selima uglavnom vremešni ljudi.Imanja ožive vikendom.I praznicima,kada dolaze mojekomšije koježive u Podgorici,Budvi i drugim mestima. Obnovio samkuću i nameravam da ubuduće ovde provodim veći deo godine.No,za zakorovljena imanja trebaju dobre mišice.Momačke.A mladi su redom otišli u gradove gde teško sastavljaju kraj s krajem.

U Konjuhe često dolazi Čedo Babovićkoji živi u Podgorici.Obnovio je svoj voćnjak novim zasadima šljiva.

–Daleko je,put odnosi dosta vremena,a i novca.Pitanje je da li se isplati,ali najteže je videti korov na svojim livadama koje su,koliko do juče bile oranice koje su hranile narod.Dolina Lima,danas je,nažalost,siromašan kraj,iako je priroda ovde bila izdašna.Potrebna je,dakako,pomoć države,kako bi se mlađi zadržali na svojim imanjima i organizovali život.Poljoprivreda,stočarstvo i turizam su,izvesno,velika šansa ovih krajeva koja nije iskorišćena.Ni izbliza –veli Čedo Babović.

U selu Cecuni,nešto južnije,na njivamastarci. I starice.Tek pokoji mlađi čovek,ali vikendom.

–Od novijih stvari i kod nas je samo crkva.Sagradili je nedavno oni koji su ovde rođeni,posvetili je Svetom Savi.Da bi se oko nje okupljali.No,krštenja je malo,venčanja gotovo danema.Jedino je živo o sahranama i parastosima – kaže Mihailo Đukićkoji je,takođe,vikend stanovnik sela u komje rođen.

U Cecune dolaze petkom i njegove komšije Lalići,Novovići,Lekići,Fatići i ostali.Iz Podgorice uglavnom.Da bi poradili malo u voćnjacima.Ili da posade malo krompira,luka,da se nađe kad dođui oni koji žive u Srbiji,ali i širom Evrope.Na dužiodmor.

–Posla nema,pa nije ni čudo što su sela opustela. Ostao samna očevom imanju,takođe i moj burazer.Imanje daje hleba,ali to je premalo,treba školovati decu,a bez mesečnih primanja to je zaista teško – priča Sajo Đukićčije je imanje tik uz lepu rečicu Kutskaja,koja se uliva u Lim.

Proleće budi sećanja na vreme kada je ovde bujao život, kada je Osnovnu školu „Milić Keljanović” u Konjusima pohađalo više od 700 učenika.Danas ih je jedva pedesetak.Nižerazredna škola u Cecunima je poodavno zatvorena.Nema đaka.

–Teško da ćemo mi penzioneri oživeti sela naša lepa,ali...Vraćamo se,verujemo da će nas slediti i mlađi,da će biti i onih koji će ovde stvoriti uslove za život bolji od onoga koji žive u gradu.Dakako,uz pomoć države koja kreditima i na druge načine može da pomogne razvoj limske doline.Priroda zove i čeka.Verujemo da će taj zov čuti nadležni – rekao nam je vredni Novica Babović.

Savo Gregović