Neka dođu da kažu gde ćemo

Poreklom sam iz Prokuplja, u Beogradu živim 28 godina. Osmoro dece nam je ovde rođeno. Gde god sam bio srušili su nas. Nekad smo bili baš tamo gde su ove nove zgrade za univerzijadu. Skupljamo stari papir i od toga živimo.

Dosta je i raseljenih, onih koji su došli s Kosova u vreme rata. Neki imaju prebivalište, neki nemaju. U mojoj ličnoj karti prebivalište je u Borči, u Ulici bratstva-jedinstva. Kod sestresamprijavljen. Znači, imam prijavu stana. Žena je isto tako dugo već na adresiu Vojvode Stepe, kod jednog mog pobratima.

Ranije sam radio preko omladinske zadruge, ali bila je mala plata. Odkartona je veća zarada, mada je cena sad pala. Plaćaju dva dinara po kilogramu. Treba nam šest-sedam dana da napunimo kontejner, a to je dve hiljade dinara za tonu papira. Skupljam svuda po kanti u Novom Beogradu. Svako ovde ima svoj kontejner ili baca na zemlju. Kad skupimo pozovemo firmu, oni dođu, zakače, izmere na vagu i odnesu. Firma se zove ,,Lazarevački drum“.

Zdravstvene probleme rešavamo kod lekara, jer naša deca imaju knjižice. Dobili smo ih regularnim putem.Ali većina nema knjižice. Kad se dete razboli oni na svoj rizik kupuju sirup, alkohol...Deca se lako razbole kad je hladno i kad je problem da zagrejemo kuću. Onda donosimo za loženje sve što nađemo i skupljamo drva gde god stignemo.

Kažu da se u ovom naselju povećao broj stanara otkad se pročulo da će biti univerzijada, ali to je laž i propaganda. Možda susamo dve kuće nove, mada ni to ne verujem. Znači, ovde smo svi stari i dugo se poznajemo. Ja nisam do skoro ni znao da će da bude univerzijada.

Oni su došli jednog dana u šest-sedam sati i zalepili su obaveštenja na nekoliko barakada treba da se selimo. I odmah sutra ujutro vidimo policiju i bager.Znači, nisu nam dali rok od sedam-osam dana nego odmah su krenuli da ruše. I to ujutro,u osam-devet sati, dok nema javnosti. Policija je na silu izvukla decu i žene iz baraka i bager je počeo da ruši. Kao na filmu je bilo. Mi smo onda izašli na ulicu, blokirali put, i tako smo se odbranili.

Hoćemo da se selimo, neka nam daju neke kontejnere ili barake. Hteli smo i u Boljevce, mada tamo nemamo od čega da živimo, a i narod je u selu blokirao put.

I mi smo ovde pre neki dan ponovoblokirali ulicu jer obećali su nam kontejnere, ali niko posle toga nije došao. Neki su odavde otišli u Mirijevo. Rekli su da će trinaest porodica biti u Mirijevu.

Čudno mi je kad kažuda oni koji nemaju prebivalište treba da odu iz Beograda. I oni bez prebivalištaovde žive 10-15 godina. Nisu došli iz Mađarske ili Amerike pa da treba da se vrate u svoju zemlju. Sve je to naša zemlja, nije tuđa. Meni su dva brata poginula na Kosovu, a sad ne možemoslobodno da se krećemopo svojoj zemlji.

Čekali smo ih danas da dođu da nam kažu gde ćemo, ali nema ih. Samo u kamere pričaju da su sve učinili.I ovi ljudi u Mirijevu, juče sam tamo bio, nemaju na čemu da spavaju. Svesni smo da zbog univerzijade moramo da se selimo, i nemamo ništa protiv – neka rade svoj posao, a nas da smeste negde. Tražimo nešto skromno, toliko da nam kiša ne pada. Neke barake ili te kontejnere. Neka nam daju odobrenje da pravimo barake, bilo gde. Tolike godine živimo od tog papira, živećemo i dalje, samo da nas ne diraju. Da bude mir i ništa drugo.

stanovnik spornog naselja u Bloku 67

(Zbeležio B. R.)