Avalski toranj zablistaće u septembru

Uprkos najavama da će avalski toranj svečano biti otvoren sutra, na dan kada su ga pre deceniju u bombardovanju srušile NATO snage, novi-stari simbol Beograda punim sjajem zablistaće krajem septembra. Loše vreme koje je zimus stavljalo „na kocku” život radnika, kako je objasnio Goran Milovanović, tehnički direktor preduzeća „Ratko Mitrović – Dedinje”, jedini je razlog zbog koga će građani još malo sačekati kako bi sa vrha kolosa ponovo uživali u jedinstvenom pogledu koji doseže čak do Šumadije. Oko 50 neimara svakodnevno užurbano radi u dve smene i uspeli su da vinu toranj do 118. metra.

– Posle snega, leda i vetra ogrejalo nas je sunce. Za poslednjih deset dana uradili smo više nego za protekla tri meseca. Završavamo gondolu sa televizijskom i PTT salom, restoranom i vidikovcem, kroz koju će proći betonsko stablo tornja visine 137 metara. Sledi montaža čeličnog nosača televizijske antene teškog 64 tone koji se trenutno farba. Kada se na njega doda i antena dužine 14 metara, simbol prestonice će dostići 203 metra i ponovo biti najviša građevina na Balkanu – rekao je Milovanović i dodao da je u toku veliko uređenje okoline tornja gde su već asfaltirani prilazni putevi i posađeno drveće i cveće.

Na prvi pogled biće identičan prethodnom, ali novi toranj se gradi na potpuno drugačiji način. Najsavremeniji građevinski materijali i moderna tehnologija učiniće kolos gotovo neuništivim. Kako je objasnio Milutin Ignjatović, generalni direktor saobraćajnog instituta CIP, zemljotres i vatra neće moći da ugroze simbol Beograda.

– Za razliku od prethodnog tornja koji nije bio otporan na potrese tla, novi će moći da se odbrani i od zemljotresa jačine čak 9,2 stepena Merkalijeve skale. Njegovoj stabilnosti doprinosi i činjenica da su tri noge stabla ukopane u zemlje 8,60 metara. Novo je i to da je vrh kolosa građen od nesagorivih materijala i samim tim potpuno bezbedan za buduće posetioce – istakao je Ignjatović.

Kada bude završen, osim turističke, Avalski toranj će imati i značajnu telekomunikacionu funkciju. Položaj i visinu kolosa iskoristiće vojska, policija, mobilni operateri, ali i radio i televizijski emiteri. Prema rečima Radiše Petrovića, izvršnog direktora emisione tehnike RTS-a, bez tornja ne bi bilo ni najavljene digitalizacije televizijskog programa u Srbiji.

– Čim neimari završe svoj deo posla, skoro sve televizije i nekoliko radijskih stanica počeće jačim signalom da emituju kvalitetniji program. S obzirom na to da je u toku proces digitalizacije televizije, predviđeno je da se sa pet predajnika na Avali emituje nekoliko paketa sa po četiri do deset TV kanala koji će biti mnogo kvalitetniji, a građani će moći da ih „uhvate” i običnom antenom. Obnova trokrakog kolosa u koji će biti ugrađeno 4.000 kubika armiranog betona, košta osam i po miliona evra. Novac su donirali Vlada Srbije, grad i građani koji, kako objašnjava Miloš Bato Milatović, inicijator i urednik akcije „Izgradimo toranj na Avali”, žele da se ponovo popnu do restorana na 119. metru, popiju kafu i uživaju u jedinstvenom pogledu.

– Od kada smo 2003. godine pokrenuli inicijativu da se kolos obnovi, nismo naišli na čoveka koji nije hteo da nas podrži. Dokaz tome je više od 500 umetnika, te privrednika i građana koji su na različite načine dali doprinos da simbol prestonice i remek-delo svetske arhitekture ponovo ukrasi Avalu – istakao je Milatović.

Novi-stari simbol Beograda, čija je gradnja počela 6. februara 2007. godine, imaće dva lifta kojim će posetioci do vrha srpske Ajfelove kule, kako je toranj nazvala slikarka Olja Ivanjicki, moći da stignu za manje od minuta.

J. Cvetković