Hrabrost za izvoz

Vaterpolisti Partizana nisu preplivali četvrtfinale Evrolige i zbog toga je njihov trener Dejan Udovičić podneo ostavku. Njegov tim je u Beogradu pobedio Jug s 9:7, a u Dubrovniku izgubio s 11:7 i san o povratku na evropski tron, na kome nije bio od 1976, pokušaće da pretoči u javu s drugim stručnjakom.

Kada je pre deset godina preuzeo prvi tim „crno-beli” nisu mogli ni da sanjaju o Evroligi. U našem vaterpolu je vladao Bečej, čija se moć zasnivala na obilnoj podršci privrednog giganta „Sojavita”. Uskoro je život odneo u zaborav moćni bečejski klub, koji je, ipak, stigao da se upiše među evropske prvake.

Mesto Bečejaca u srpsko-crnogorskom vaterpolu je preuzeo Jadran iz Herceg Novog. Partizan je u međuvremenu rasprodao ceo prvi tim, sastavljen od igrača koji su tek zakoračili među punoletne, a bili su izuzetno daroviti.

Dejan Udovičić je kao mlad trener nastavio da radi s još mlađim prvotimcima. U verovatno najtežim okolnostima za neki klub, kad ostane bez konkurencije u svojoj ligi (Crna Gora se odvojila od Srbije) i sa igračima koji bi u normalnim okolnostima bili presrećni da budu i na klupi za rezerve, počeo je povratak Partizana u evropski vrh.

„Crno-beli” su se 2005. izborili da igraju u Evroligi i od tada su stalno među onim klubovima koji se bore za evropsko vaterpolo blago. Te prve sezone su stigli do četvrtfinala, gde im se isprečio Jug, koji je tada i postao evropski prvak.

Naredne sezone je Partizan načinio čudo neviđeno. Sa svojom decom, bez iole zvučnijeg pojačanja, bio je treći u Evropi. U polufinalu, u Milanu, njegov tim je platio danak neiskustvu, pa je od Juga ispao na penale.

Prošle godine je u četvrtfinalu poklekao, takođe na penale, od zagrebačke Mladosti. Ove je ponovo Jug bio neprelazna prepreka i opet revanš nije bio u Beogradu.

Posle toga je Dejan Udovičić odlučio da preuzme odgovornost na sebe i prepusti nekom drugom Partizan, svoju drugu kuću. On je tu, sa svojim bratom blizancem Darkom, „proplivao”, tu postao i juniorski reprezentativac, pa prvotimac, potom i kapiten kluba, a tu je i počeo da se bavi trenerskim poslom.

S juniorskom reprezentacijom SCG je osvojio sve što postoji, a onda je pokazao da ima hrabrosti i za izvoz. Preuzeo je samostalnu reprezentaciju Srbije i to uoči Evropskog prvenstva u Beogradu. Imao je u timu velike igrače, ali i velikog protivnika – Mađarsku. Zlatna medalja na Tašmajdanu je bila očekivana, a da je ishod bio drugačiji verovatno bi mu bila prilepljena etiketa: nije dorastao zadatku.

S reprezentacijom je još osvojio četvrto mesto na svetu 2007, pa prošle godine drugo u Evropi i treće na Olimpijskim igrama.

Sada je ispoljio hrabrost plativši dobrovoljno ceh za neostvarene ambicije Partizana. Možda će mu se na Svetskom prvenstvu u julu u Rimu to vratiti s kamatom, mada je u reprezentaciji situacija kao u Partizanu pre nekoliko godina: ekipa je iz temelja podmlađena. Kao njen glavni cilj Udovičić je odredio olimpijsko zlato u Londonu 2012.