Paori u bežičnoj mreži

Bespilotne letelice kružile su iznad naših glava, a da smo to znali, poslednji put kada je NATO bombama i raketama 78 dana zasipao poslednju Jugoslaviju.

Kada ih sledeći put budu ugledali žitelji Vojvodine, neće imati nijedan razlog za strepnju: omanji vazduhoplovi bez čoveka za upravljačem snimaće oranice i vinograde, učestvujući u neobičnom istraživačkom poduhvatu „Agrosens” (AgroSense) koji, pod okriljem Evropske unije, okuplja Italiju, Sloveniju i Srbiju. Središte iz kojeg se rukovodi nalazi se u Novom Sadu, na Fakultetu tehničkih nauka, a od domaćih naučnih ustanova učestvuju još Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Institut „Mihajlo Pupin” iz Beograda.

U šta su se to domaći istraživači upustili?

Podaci u vazduhu

Pojednostavljeno rečeno, satkaće svojevrsnu bežičnu senzorsku mrežu (Wireless Sensor Network) od mnoštva sprava manjih od ljudskog dlana, u koje su ugrađeni sakupljači i javljači podataka (senzori). Svaki taj čvor napaja se iz baterija i ima radio-prijemnik preko kojeg razmenjuje poruke sa ostalima. Iako mu je stvarni domet stotinu metara, u vinogradima – u kojima će najpre biti razmešteni – i na oranicama postavljaju su na manjem rastojanju, od 10 do 50 metara, obično u vidu rešetke.

I tako kroz vazduh struje nevidljivi pokazatelji koji odslikavaju u kakvom je stanju dotična biljka (i biljke): vlažnost, temperatura, kiselost zemljišta, osunčanje, veličina i brzina rasta, količina azotnih jedinjenja i ostali, i sve to se sliva u glavno čvorište –

moćni računar. Posle obrade prikazuju se u vidu grafikona. Svaka takva rešetka se može razmestiti na manjem području, a sve zajedno povezati u znatno širu mrežu koja pokriva veliku površinu.

Očigledno je da su najsavremenije tehnologije, uključujući informatičke, uveliko prodrle u poljoprivredu jer se sve češće nameće potreba za blagovremenim uvidom i hitnim delovanjem, smatra prof. dr Vladimir Crnojević, rukovodilac „Agrosensa”. Ukoliko se na vreme preduzmu neophodni koraci, postižu se viši prinosi, štiti se životna sredina i ostvaruju znatne uštede u novcu.

Prva u vinogradu

Savremeno opredeljenje u svetu je precizna poljoprivreda (nadzirana i nadgledana najsavremenijim tehnološkim napravama) koja ostvaruje znatnu dobit. Naša zemlja se odlikuje vrhunskim stručnim znanjem i bogatim iskustvom, ali se malo ili nedovoljno oslanja na informatičke tehnologije. „Agrosens” bi trebalo uveliko da poboljša stanje uvodeći bežične senzorske mreže, moćne računare, veb portale, ekspertske sisteme i prikupljanje podataka iz vazduha.

(/slika2)Poljoprivreda je jedna od najvažnijih privrednih grana u zemljama zapadnog Balkana, pa i u Srbiji (u Vojvodini predstavlja 40 odsto bruto društvenog proizvoda koji se dobija na 1,7 miliona hektara oranica, od kojih 52 odsto čini plodna crnica). Istraživački poduhvat „Agrosens” započeo je u maju prošle, a treba da traje do aprila 2011. godine. Pre dve uvršćen je u tzv. Sedmi okvirni program (FP7), što znači da ga novčano podržava Evropska unija (oko milion evra) i, svakako, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Srbije. Od tih para u tri pomenute naučne ustanove nabavili su savremenu opremu za prikupljanje podataka i obučavali su istraživače iz Srbije i Slovenije.

Bežične senzorske mreže prvi put su primenjene pre pet-šest godina u američkim vinogradima, a u Evropi nešto kasnije, naglašava dr Goran Dimić iz Instituta „Mihajlo Pupin”. Naučnici sa Univerziteta Firenca, s kojima naši sarađuju, svoju su isto tako uspostavili u vinogradu 2006/2007. I preteča u Vojvodini biće uvedena da nadzire čokote, iako je veoma podesna za staklenike.

Sledeći korak, s kojim smo započeli napis, podrazumeva sakupljanje podataka iz vazduha (Remote Sensing), čijim se proučavanjem blagovremeno saznaje u kakvom su stanju usevi na velikim površinama.

Šta li će na sve to reći vojvođanski paori?