Japanac od oca Srbina

Budva – Poslednjih godina demografska struktura Budve se naglo menja. Ovde već žive mnoge ruske porodice, kineske, irske, engleske, holandske i iz drugih zemalja sveta. Tu je i Aleksandar Stanković (22) koga u Budvi zovu "Japanac".

"Nisam Japanac, ali moje poreklo je dosta složeno", veli nam Stanković. "Rođen sam u Sočiju (Rusija), otac Petar je iz Prokuplja, a majka Nadežda iz Džambe u Uzbekistanu. Baka po majci Ljubov je Ruskinja, a deda San Din Šegaj je iz Severne Koreje. Mnogo raznih gena i krvi pomešano je u mom telu", kaže Aleksandar. Otac mi je bio majstor. Radio je za makedonsku kompaniju "Mavrovo". Izvodili su građevinske radove u Sočiju, a moja majka je na tom gradilištu bila inženjer. Sreli su se pre 23 godine. Rodio sam se u Sočiju. Tamo je porodica živela još dve godine, pa smo otišli u Makedoniju, odnosno Bitolj. Ostali smo tamo četiri godine i ponovo se vratili u Soči. No, kako otac nije mogao da dobije radnu dozvolu, ponovo smo 1993. godine spakovali kofere i na put u Bitolj. U Bitolju sam završio Osnovnu školu, Srednju ekonomsku i upisao Fakultet za javnu administraciju. Govorim srpski, makedonski, engleski, a ruski nešto slabije, jer smo u kući govorili samo srpski. Majka mi je preminula pre tri meseca, a otac se ponovo vratio u Rusiju. Nisam hteo da odem sa njim. Želeo sam da se osamostalim i došao sam u Budvu sa Marjanom Petrovskim i Aleksandrom Lazarovim. Sva trojica smo se zaposlili kao perači automobila. Taj posao smo već radili u Bitolju. Budva je za naš neobično lep grad, ali tu je i plavetnilo mora koje nas je privuklo, pa se nadam da ćemo ostati neko vreme, a možda i stalno, kaže za kraj "Japanac od oca Srbina".