Najviše para EU za Srbiju

Evropska unija je iz svog novog budžeta od 2007. do 2013. godine Srbiji namenila oko milijardu evra pomoći, najviše iz takozvanog fonda IPA (što je engleska skraćenica za instrument pretpristupne pomoći). Iz ovog fonda će samo do kraja 2010. godine Srbiji pripasti 771 milion evra, što je najveći pojedinačni iznos u regionu zapadnog Balkana (Hrvatska, recimo, dobija 589,9 miliona evra, BiH 332, Albanija 306, Makedonija 302, Kosovo i Metohija 261,4 miliona evra i Crna Gora 131,3 miliona). Okvirni sporazum o korišćenju sredstava IPA predstavnici EU i srpska vlade potpisali su prošle nedelje u Beogradu. Iz ovog fonda našoj zemlji će zasad biti dostupne dve od ukupno pet komponenti – podrška u tranziciji i izgradnji institucija i prekogranična saradnja. S tim da će preostale moći da koristi kad stekne status kandidata za člana EU, kao što je već slučaj sa Turskom, Hrvatskom i Makedonijom (reč je o pomoći za regionalni razvoj, za razvoj ljudskih potencijala i razvoj sela i poljoprivrede).

Novi finansijski instrument EU namenjen pomoći sadašnjim i potencijalnim kandidatima, kako bi se što bolje pripremili za kasnije korišćenje strukturnih fondova Unije, objedinjuje sve ranije oblike pomoći (za zemlje zapadnog Balkana to su bili CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD), i zahteva znatno veće angažovanje i odgovornost samih korisnika u pripremi, koordinaciji i sprovođenju projekata.

–Da bi Srbija mogla uspešno da iskoristi sredstva koja su joj na raspolaganju, biće potrebno da ima barem nekoliko stotina edukovanih pojedinaca u državnim i naučnim institucijama i privredi, koji će se posvetiti svim fazama projekta. O ozbiljnosti materije i važnosti poznavanja suštinskih i proceduralnih pitanja prilikom konkurisanja za fondove EU svedoči i činjenica da je u prošlom ciklusu finansiranja ostao neiskorišćen značajan deo sredstava namenjen zemljama Balkana, upravo zbog nedostatka dobro pripremljenih projekata – objasnila je novinarima Dušica Mojca Zajc, stručni savetnik "R i R" konsultantske kompanije, koja je juče na seminaru o IPA u Beogradu govorila o slovenačkim iskustvima u korišćenju fondova EU.

Projekti sa kojima se može konkurisati kod EU za pretpristupnu pomoć moraju biti u skladu sa prioritetima iz Evropskog partnerstva. A to je ispunjavanje političkih, društveno-ekonomskih kriterijuma i usklađivanje sa evropskim standardima, ali istovremeno odražavati i interese državne administracije, privrede i lokalnih zajednica.

"To znači da se u Srbiji kao konkretna tema tih programa mogu, na primer, pojaviti podrška efikasnijem prostornom, katastarskom i opštinskom planiranju i upravljanju, usklađivanje investicija u lokalnu infrastrukturu u oblasti zaštite životne sredine sa zakonskom regulativom EU ili prekogranična saradnja u prevenciji poplava, unapređenju turizma, poljoprivrede, trgovine...", navodi stručnjak iz Slovenije.

Prema njenim rečima, najveći iznos IPA do 2010. godine namenjen je izgradnji institucija u Srbiji – oko 726 miliona evra – dok za prekograničnu saradnju ostaje 45 miliona.