Za stečaj Crvene zvezde ili protiv njega

Može li Fudbalski klub Crvena zvezda da ode u stečaj? O tom predlogu, koji je nedavno izneo u našem listu direktor Ekonomskih studija Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS) dr Boško Mijatović sučelio je argumente u polemici sa profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivšim predsednikom Izvršnog odbora „crveno-belih” (1982-1987) dr Božidarom Cerovićem. Evo kako su obrazložili svoje viđenje za izlazak bivšeg evropskog prvaka iz nezapamćene krize.

Politika: Da počnemo od toga – da li je stečaj zaista najbolje rešenje?

Mijatović: Kod nas ljudi izjednačavaju stečaj s likvidacijom. Odmah se misli na gašenje fabrike, otpuštanje radnika, propast, što nije istina. Stečaj ima dve podvrste: jedna je likvidacija, a druga je reorganizacija, odnosno da firma nastavlja da postoji, s tim da se rešava problem dugova. Na ovu varijantu se ide kada otkažu drugi mehanizmi rešavanja problema, kao što je dogovor s poveriocima o reprogramiranju obaveza, ili kada se ne uspeju naći nova sredstva privatnim putem, novi zajmovi i slično. Pomenuo bih i mogućnost da se formira fond i navijači skupe novac, oni bogatiji ili sponzori. Ali, u civilizovanim zemljama neminovnost je da firma koja ne može da vraća dugove ide u stečaj. Dakle, rezultat bi bio da Zvezda ostane bez dugova, ali da dođe u druge ruke, i to u privatne.

Cerović: Ja tu imam izvesne rezerve. Prvo, da kažem nešto o stečaju. Pošto je ideja školska da je tako i postavimo. Možemo da govorimo o stečaju, ako Zvezda više ni svojom imovinom ne može da garantuje vraćanje duga, a uprava se nije potrudila ni da tu vrednost proceni kad je pravila dugove. Drugi problem je, ako poverioci dođu u posed kluba na takav način, ispada da ćemo vratiti baš upravi koja je tzv. pozajmicama povećavala dugove. Najzad, Zvezda ima neko članstvo, bez obzira na problem koji svako vidi, npr. neuredne evidencije, ali se i ono nešto pita. U ovakvom stanju vam se čini da je to zaista ničije, da niko ne vodi računa o tome. Mašta se o nekakvim bogatim pojedincima koji će da spasavaju klub, a to su besmislice. Pre svega, nema jasne strategije šta se hoće. Zbog toga je uprava bila neuspešna, jednako kao i prethodna. Neverovatno je da Zvezda promeni za pet godina pet predsednika. Vidi se da tu nema nikakve ideje.

Politika: Kako se dolazi do vrednosti kluba, ko vrši tu procenu?

Cerović: Izgleda da je za jedan broj ljudi i njihovo angažovanje u klubu važnija imovina kluba nego sam klub. Ispod Zvezdinih objekata se nalazi oko 16 hektara zemlje. Ozbiljna greška dosadašnje uprave je što povećava dugove, a ne ispituje kolikom imovinom raspolaže. Štaviše, poslednjih  nekoliko uprava su umanjile deo imovine, a to su ugovori koje klub ima sa igračima koji se valorizuju i tretiraju kao jedna vrsta aktive. Pre četiri godine, prema pisanju medija, to je vredelo 50 miliona. Sada ima 50 igrača u klubu, a da li svi zajedno vrede pet miliona. Zašto neki članovi kluba ne pokrenu pitanje: izvinite, gospodo, nismo mi vas birali da baš tako bez odgovornosti rasprčkavate imovinu, možda ćete morati nešto da platite za to što ste napravili, možda treba da odgovarate pred zakonom. Nisam pravnik, ali se pitam da li je i to možda rešenje pre stečaja.

Mijatović: Ali, zna se daniko nikada nije odgovarao zbog loše poslovne politike. Smenjuju se uprave, a pojeo vuk magarca.

Cerović: Ali zbog zloupotrebe položaja jeste i to mimo kluba, možda sada klub može da pokrene tako nešto…

Politika: U novom predlogu zakona o sportu piše da i navijači mogu da dobiju akcije kluba.

Cerović: Zaista sam zabrinut, jer je zakon veoma loš, a neke ideje kao da pozivaju na zloupotrebe. Što se tiče navijača ispada da će akcije dobiti oni koje klub prepozna da su mu navijači! Kako će da ih prepoznaju: da bace pogled na tribine pa da ih prepoznaju… To je potpuna besmislica.

Mijatović: To je budalaština, napravljena iz čisto demagoških razloga. Hoće da prikupe neke birače podelom akcija. Prvo, ni radnici nisu dobili besplatno akcije u svojim firmama kada je bila privatizacija, a sad navijači za koje je status još neizvesniji, s kojim pravom će oni da dobiju besplatne akcije u klubu.

Cerović: Rušenjem svih institucija devedesetih godina rušio se i sistem klubova. U periodu koji je bio znatno manje okrenut tržišnoj privredi, a to je period od sredine šezdesetih, Crvena zvezda je funkcionisala kao samofinansirajući mehanizam, bez dinara dotacije. Članstvo se okupljalo oko kluba, donosilo odluke, najmanje je bilo 500-600 ljudi u raznim komisijama, u nekom užem jezgru kluba. Na skupovima kada se biralo rukovodstvo bilo je i po hiljadu ljudi i više, ali to nisu bili slučajni posmatrači, nego delegati sekcija koje su organizovane po zemlji. Sada toga nema. Zato i ne valja klub, jer klub čine ljudi.

Mijatović: Ovih dana je praktično pokrenut stečaj Sautemptona u Engleskoj, jer je u „buli”. Nije mogao da obezbedi finansiranje za nastavak i odmah su pale sankcije. U civilizovanoj zemlji moraš da vraćaš dugove, a ako ne vratiš odmah počinje postupak stečaja. Kod nas Zvezda duguje milione godinama i nikom ništa. Herta iz Berlina je, recimo, 1971. godine prodala stadion da bi se izvukla iz „minusa”, a onda 1994. ponovo došla u „bulu” pa je onda prodala druge nekretnine. Zvezda mora ili da nađe pare ili da ide u stečaj!

Cerović: Mene čudi da uprava, ili još više skupština, ne preduzimaju ništa, a svakog meseca dug raste i tako četiri godine. I to je izgleda problem Zvezde, jer ne postoji nikakva strategija, ne postoji jasan plan, a mi smo i ovde skloni zaverama – kao, namerno se uništava Zvezda da bi bila jeftinija. Nije da nekog branim, ali zašto se ne krene od jedne jednostavnije pretpostavke, da su ti ljudi možda nesposobni i da ne znaju da rade ovaj posao.

Mijatović: Evo jedne mogućnosti. Češki klub Bohemijans je došao u tešku krizu i uprava je formirala fond za vanredne prihode, i u taj fond sad sredstva uplaćuju navijači, sponzori, lokalna zajednica... Zvezda ima makar 200.000 vernih navijača i da svako od njih uplati 100 evra, što nije veliki novac, to je ukupno 20 miliona evra. I tako bi nestali dugovi.

Cerović: Pitam se zašto su neki poverioci iz kluba zajmili novac, a onda ništa nisu napravili. To je jedna od važnih stvari koju Zvezda treba sama da raspravi. I da li ima osnova da se baš sve to vrati i odmah.

Politika: Ispada da je Zvezda poslednjih godina bez strategije?

Cerović: Strategija da kupimo jeftino igrače a prodajemo skupo nije nikakva strategija. Mora da postoji plan i strateški cilj, recimo, hoću da budem najbolji na Balkanu ili stalni učesnik Lige šampiona.

Mijatović: Problem je što nema dobre organizacije, što nema strategije, što nema sposobnog menadžmenta. To je povezano sa statusom kluba, za koji nije važno kako je on formalno postavljen, jer je to suštinski društvena svojina.

Cerović: Čim je klub udruženje to je suštinski privatna svojina!

Mijatović: Naravno, i u privatnom vlasništvu ima problema, pojavljuje se loš menadžment, ali u neprivatizovanom klubu mnogo češće na vlast dolazi nesposoban menadžment nego u privatizovanom.

Cerović: Kada bi to bila istina onda bi svi klubovi bili privatna preduzeća, barem oni prvoligaški u Evropi. Već sam naveo primer Bajerna koji jeste preduzeće sa svojim profesionalnim pogonom, ali je ceo klub osnivač preduzeća. Ne vidim problem da se u tom pravcu razmišlja i kada je Zvezda u pitanju. Ali, onda udruženje učestvuje u profitu, stvara igrače, a preduzeće plaća za te igrače klubu. Situacija u Zvezdi zahteva ozbiljnu ekspertizu. Zašto da verujem u izveštaje koji su nedavno saopšteni, dok se to ekspertski ne proveri. Niti znam kolika je imovina, niti znam kakvi su ugovori... Kratak postupak jeste ono što Mijatović ističe: da proglasimo stečaj i onda uprava koja je pozajmljivala novac postane vlasnik i predamo joj klub za džabe.

Mijatović: Neke banke su tu dosta uložile, pa će tražiti pare nazad.

Cerović: Malo banke, a malo „finansijeri”. Da li bi banka bila dobar vlasnik kluba? Sumnjam, ne verujem da se ikada time bavila.

Mijatović: Vrlina stečaja je u tome što je on kombinacija potrebne privatizacije i skidanja dugova kluba.

Cerović: Za stečaj je važan i uslov koji je ovde nepoznat. Da stavimo u odnos dugove i imovinu.

Mijatović: Za stečaj je dovoljan uslov da neko ne vraća dugove.

Cerović: Ne mislim da bi idealno rešenje bio stečaj. Time bi se dobilo nešto što ne mogu da kontrolišu članovi, a ti ljudi koji su oko Zvezde na neki način organizovani, ipak su važni. Oni čine Zvezdu.

Mijatović: Stečajni sud odlučuje o tome, a ne navijači jednog kluba.

Cerović: Stečajni sud, ako neko pokrene postupak...

Mijatović: Recimo,poverioci.

Cerović: Pa nisu. Osim toga znam da postoji neki plan u klubu koji nisam video da se ta stvar reši i da je revizija to prihvatila. Bez ozbiljne ekspertize ćemo da razgovaramo napamet da li je stečaj solucija ili nije.

Mijatović: Zašto kažem da se mora brzo raditi. Igrači se sada nalaze u sivom štrajku, jedva šutiraju loptu i gube od Sevojna. Ne trude se jer ih ne plaćaju. Druga stvar je da snabdevači prestaju da snabdevaju Zvezdu i, na primer, iseći će joj struju. Drugim rečima, situacija će se rapidno pogoršavati.

Cerović: Hajde da prvo pustimo eksperte da ocene stanje. Recimo da nije važno ko će da preuzme klub, već da se vidi šta će da se radi. Ako postoji klub toliko godina, valjda u njemu može da se skupi 20 pametnih ljudi da pripreme neki plan. Prvi problem je ovo ogromno zaduženje.

Mijatović: Gde su otišle tolike pare? Kažu da je pod Piksijem došlo oko 30 miliona od prodaje igrača. Naknadni gubitak je, navodno, oko 10 miliona. Pa, na šta je otišlo 40 miliona za godinu-dve?

Cerović: Sedam do deset miliona je Zvezdin godišnji budžet. Ako je 30 miliona ušlo u klub kroz transfer igrača i ako je od 28 miliona novi dug 20 miliona – znači 50 miliona – to je dovoljno za pet godina života.

Politika: Da li se vidi iz izveštaja koji je saopštio generalni sekretar kluba Saša Kozić gde su pare odlazile?

Cerović: Ja nisam video taj izveštaj.

Mijatović: Ja sam ga pre neki dan tražio na Zvezdinom sajtu i nisam ga našao.

Politika: Šta mislite o privatizaciji?

Cerović: Šta se privatizuje? Klub su ljudi, a imovina pripada klubu. Kod nas se brka privatizacija i preduzeće. Ali ni tada nije sve glatko. I tamo ima dugova. Čelsi ima dugove, a glavni poverilac je vlasnik kluba. Mančester junajted je s novim vlasnikom prvi put u gubicima i ima oko 850 miliona funti duga, jer vlasnik novac iz kluba ulaže tamo gde se brže obrće, a zadužuje klub za operativni kapital. To je uvek problem privatnog vlasništva u sportu – da li je cilj profit, ili sportski rezultat. Zatim, omladinske škole se osipaju. Možda i zato Ajaks razmišlja da se iz preduzeća vrati nazad u udruženje kao jedan od najvećih rasadnika igrača. I to je ono što mi možemo da radimo. Ne možemo da budemo prvaci u Ligi šampiona, ali možemo da pravimo igrače.

Mijatović: Zvezda nema tim. Hoću da kažem da Zvezda nema prihodni potencijal. Sa ovako lošim timom neće biti prihoda ni od karata ni od reklama, a ni za igrače se više ne mogu dobiti veće pare.

Cerović: Rekao sam, najveća imovina – u igračima – rasprčkana je, a niko iz Zvezdine škole nije izašao. A u reprezentaciji igra devet igrača iz te škole.

Politika: Nije tajna da je za mnoge suština privatizacije u zemljištu. Da li Zvezda zaista raspolaže sa 16 hektara oko stadiona?

Cerović: To je i problem nacrta zakona o sportu: ako prestane potreba za objektom, objekat može da se ukloni, a to može da se desi ako se izgradi neki novi stadion u Beogradu. Kad ste svojevremeno kupili klub, a sada vam više ne treba stadion, to lepo zaravnite i zidate nešto drugo. To je trenutno po našim rešenjima savršeno moguće.

Mijatović: Nije lako promeniti namenu zemljišta. Postoji nešto što se zove regulacioni plan grada, odnosno raznih lokacija napravljen prema GUP-u. Za ovo područje je regulacionim planom predviđena parkovska površina sa sportskim stadionom na njoj. Dakle, ne može bez promene regulacionog plana da se promeni namera pa da se od fudbalskog kompleksa napravi stambeni ili poslovni. Naravno, danas je u Srbiji moguće promeniti namenu, smuvati. Videli smo slučaj poslovnog centra Ušće, ali normativno posmatrano, ne može novi vlasnik Zvezde da odmah likvidira stadion. Ako ništa drugo, stadion dosta vredi i nije pametno likvidirati ga. Zemljište nije u Zvezdinom vlasništvu. Sve građevinsko zemljište u užem delu grada je u državnom vlasništvu. Pored toga, država može kupcu Zvezde da postavi klauzulu u ugovoru da ne sme da menja delatnost, na primer, pet godina.

Cerović: Ono što je bitno – zato je to atraktivno – jeste to da kada imate objekat na zemljištu možete da ga srušite i pravite drugi. Tačno, nije to tako lako kao što kažem, ali to se uredi za neku godinu i onda se ta stvar realizuje.

Mijatović: Znate, sve je prolazno. Sadašnji Zvezdin stadion nalazi se na mestu gde je nekada bio stadion FK Jugoslavije. Pa, evo, više nema ni tog kluba, a ni same Jugoslavije. Zemljište na kome je podignut stadion FK Jugoslavije i na kome je sadašnji Zvezdin bilo je državno zemljište, tako da država ima prava na njega, a ima prava i da ga proda.

Cerović: To državno zemljište može uvek da ostane državno, ali ako bi se menjala namena onda to mora da bude regulisano, a to je nova cena za njegovo korišćenje. Da se vratim na privatizaciju i zašto to nije konačno rešenje. Zvezda je radila kao profesionalni klub, bez dinara sa strane, i kao udruženje postala prvak Evrope. Kako Real može, kako Barselona može da uđe u finale Lige šampiona u ovoj godini. Znači, to može, ali pod uslovom da je dobro postavljena organizacija u klubu.

Mijatović: Ti si ranije uvek bio za privatizaciju?

Cerović: Jesam, ali za privatizaciju preduzeća, a to nije isto. Da je isto onda bi svi to tako radili. Samo u tranziciji se to radi na brzinu. Da je to tako idealno, ne bi se preduzimale mere koje se sada preduzimaju: da se ograniči plaćanje igrača, da se ograniči promet igrača, da moraš da imaš iz svoje škole nekoga u svom timu. Koja je to bizarna situacija da imaš četiri sjajna engleska kluba a da iz njih ne možeš da sastaviš jedan tim od britanskih igrača da istrči na teren.

Politika: Zašto bi neko ulagao u klub koji je na lošem glasu, kao Zvezda sada?

Cerović: To je dobro pitanje, zato mislim da bi i ovde bio problem s Mijatovićevom idejom o stečaju.

Mijatović: Smatram da ime Crvena zvezda vredi, samo po sebi. Desilo se to da je u Švajcarskoj bankrotirao Servet i propao. Ali je neki drugi klub preuzeo njegovo ime. Zašto je preuzeo, zato što to ime vredi, ima navijače, tradiciju...

Cerović: I u privatizaciji preduzeća postoji problem. Uspešnija preduzeća su se relativno lako i dobro prodavala, a onda je ostalo ono što je slabo, što je opterećeno dugovima, sa slabim programima, bez organizacije. Teško je reći ko bi bio zainteresovan sada da ulaže u Crvenu zvezdu. To jeste opasnost te vrste privatizacije „preko noći”, u smislu nalaženja vlasnika kluba. Jer, obično taj neće biti zainteresovan za klub, već za nešto drugo što može od toga da napravi.

Mijatović: Roda iz Holandije je dugovala samo tri miliona evra i da bi se spasla nudila je gradu učešće u vlasništvu stadiona. Znači, da grad otkupi deo stadiona.

Cerović: To je tipična intervencija države.

Mijatović: Naravno, jeste to lokalna zajednica, ali Zvezda nije privatno vlasništvo da bi mogla Beogradu da nudi nešto tako.

Cerović: Kako nije privatno vlasništvo kad jeste!

Mijatović: Kako je registrovana?

Cerović: Kao udruženje građana koje ima svoju imovinu, između ostalog i stadion koji je građen parama te iste organizacije, samo pre četiri decenije. Neću da govorimo napamet, hoću da vidim šta se u Zvezdi tačno zbiva i šta ja kao član još mogu da uradim. Ako je jedna uprava upropastila, ne možemo opet da je kroz stečaj damo njima. Zato sam protiv Mijatovićeve ideje.

Mijatović: Stadion je izgrađen državnim parama. A rukovodstva tog „udruženja” upropašćavala su zajedničku firmu koja nije bila njihova! Potrebna je promena načina na koji se postavlja menadžment: ne da grupice nesposobnih i materijalno zainteresovanih biraju uprave slične sebi, već da to radi neko ko je uložio pare i ko će se truditi da ih povrati kroz klupske uspehe.

Cerović: Pa je li to pošteno? Oni su izabrani da čuvaju imovinu članova, a ne da je troše! Zato i govorim da tu ima elemenata odgovornosti.

Mijatović: Kad Zvezda postane privatna, oni će se više brinuti o njoj. Vrhunski sport je zasnovan na profesionalizmu i organizovan kao korporacija, a ne kao zemljoradnička zadruga.

Cerović: Ti dobro znaš da se privatizacija sprovodi radi efikasnosti. Nije efikasnost što se vlasnik stara o svojim parama, a o tuđim neće, nego zato što ima samo jedan cilj – profit. A to može da bude problem u sportu. Ako je vlasnik suviše profitno orijentisan, ne znači da ima dovoljno dobrih sportskih efekata. I klub je opet u problemu.