Manastir Lelić drugi srpski Ostrog

Valjevo – Manastiri Lelić, Ćelije, Jovanja i Pustinja, ušuškani podno venca valjevskih planina već su svojom blizinom i značajem među vernicima poneli epitet Srpske Palestine. Posle prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića iz Amerike pre 18 i upisa njegovog imena u kalendar svetih pre pet godina, manastir Lelić proglašen je za drugi, odnosno novi srpski Ostrog. Nimalo slučajno, jer mu u pohode godišnje dođe i do 100.000 vernika, poklonika i turista.

Tako je bilo i ovog 3. maja kada je porta manastira bila pretesna da primi sve one koji su došli da se poklone moštima sv. Nikolaja povodom obeležavanja dana kada je kao 77. po redu srpski svetitelj upisan u kalendar svetih. Narod i vernici pre odluke Sinoda SPC ovog duhovnog gorostasa proglasili su za svetog dok su to mnogo pre svih učinili Rusi.

 – Još kao episkop žički i ohridski, vladika Nikolaj je stekao ugled ne samo nenadmašnog bogoslova i pisca, već i istaknutog narodnog dušebrižnika i prosvetitelja. I danas je aktuelno ono što je on pre 70 i 80 godina pisao, propovedao i zborio o veri, obrazovanju, politici, nasilju, toleranciji, državnim vođama. Bio je u svemu jednostavan i nedvosmisleno jasan. I proročki je mnogo toga pogodio što će sve zadesiti naš narod kako na kraju 20. tako i u novom veku. Uz sve drugo, nesporne su i njegove isceliteljske moći, posebno za one koji tome priđu s verom. Eto onda i objašnjenja zbog čega tolike reke poklonika dolaze u pohod manastiru Lelić i njegovom svetitelju vladici Nikolaju – kaže arhimandrit Avakum, starešina manastira, ili kako on voli da naglasi, čuvar moštiju sv. Nikolaja.

Pored ostalog, brojni vernici koji ovde dolaze iz svih bivših jugoslovenskih republika, pravoslavnih zemalja iz regiona i ponajviše Rusije, zadivljeni su podatkom da je malo selo Lelić dalo čak tri episkopa, Nikolaja Velimirovića, njegovog sinovca Jovana i episkopa Artemija, koji se neumorno bori za očuvanje srpskih svetinja i naroda na prostoru Kosova i Metohije. Posebno ushićenje i osećaj za sve njih predstavlja i to što su mošti, odnosno zemni ostaci sv. Nikolaja, očuvane u celosti. Celivati se mogu tokom nedeljnog bogosluženja, ali na zahtev vernika i u drugim prilikama.

 – Sve je na ovom svetom parčetu zemlje u božjem proviđenju i skladu. Crkvu, odnosno sada manastir u kojem se nalaze svete mošti, sagradio je sam Nikolaj i to na svom imanju. Njegovim delima i poukama, jasno se primećuje, napajaju se sve generacije bez obzira na obrazovanje i socijalni status. Ono što raduje jeste da u Lelić dolazi sve veći broj mladih ljudi, vraćajući se veri na pravi i iskren način. Za sve to vreme manastir ide putem Žiče, Studenice, Dečana i drugih pravoslavnih svetinja – veli protosinđel Georgije, sabrat manastira, pri tom dodajući da se lelićkoj svetinji od pre koju godinu može prići asfaltnim putem, da su sagrađena tri velika parkirališta, odnosno manastirski konak koji može prihvatiti i do 100 poklonika i posetilaca. Međutim, sa lepšim danima, baš kao u Ostrogu, mnogi vernici žele da u blizini svetinje zanoće pod vedrim nebom.

B.Novović

-----------------------------------------------------------

Iz Nikolajeve biografije

Vladika Nikolaj Velimirović rođen je 1880. godine u Leliću, gde je učio osnovnu školu. Šestogodišnju gimnaziju završio je u Valjevu, a Bogosloviju u Beogradu. Teologiju je doktorirao na Univerzitetu u Bernu, a filozofiju na Oksfordu. Njegova dela broje preko 20.000 strana. Upokojio se 1958. godine u Pensilvaniji (SAD) gde je bio rektor i profesor Ruske bogoslovije. Njegovi zemni ostaci iz manastira sv. Save u Libertvilu preneti su u Lelić 12. maja 1991. godine.

-----------------------------------------------------------

Nikolaj o partijama

O partijama i partizanstvu neće narod više da čuje. Narod hoće samo jedan program, a to je jedinstvo. Jedinstvo radi obraza srpskoga. Jedinstvo radi spasenja. Za partijama samo kukaju oni koji su jedino kroz partije, a to znači kroz zavadu narodnu, postajali nešto i značili nešto u ovoj zemlji.

-----------------------------------------------------------

O štednji

Štednja ne spada u velike vrline. Suvišnom vikom o štednji može se karakter naroda pokvariti, kako vidimo na primeru nekih evropskih naroda. Štednja brzo prelazi u tvrdičluk, a tvrdice su veliko društveno i državno zlo.