Cene goriva kao u komšiluku

Cene goriva na pumpama u Srbiji ubuduće bi mogle biti gotovo identične komšijskim. Izmenom Uredbe o cenama derivata predlaže se da se one ubuduće usklađuju s cenama goriva, a ne nafte na svetskoj berzi. Promene bi se vršile na svakih 15 dana, s tim što se ne bi čekalo da cena goriva na svetskoj berzi poraste za 1,5 odsto kako bi se stekli uslovi za korekciju, već bi do poskupljenja ili pojeftinjenja dolazilo čim dođe do pada ili skoka i na svetskoj pijaci.

Novim Predlogom uredbe o cenama goriva, kako saznaje „Politika, prodavci bi imali i veću maržu za oko pola dinara, tako da bi ona ubuduće mogla da iznosi 5,5 dinara. Cena uslužne prerade u rafinerijama čiji je većinski vlasnik ruski „Gaspromnjeft” trebalo bi da bude 33 dolara po toni..

Ukoliko Vlada Srbije usvoji Predlog uredbe o cenama, vozači ne treba da brinu, jer cena goriva ne bi zbog toga bila mnogo veća. Računica pokazuje za dinar do dva.

Iako su i NIS i privatnici još u decembru prošle godine uputili zahtev Ministarstvu energetike za izmenu Uredbe kako bi im se priznali realni troškovi uslužne rafinerijske prerade, transporta i uvoza sirove nafte, dogovor je načelno postignut tek sada, jer je „Gaspromnjeft” imao više različitih predloga, pa je trebalo naći zajedničko rešenje.

Ruska strana je, između ostalog, predlagala da uslužna prerada ide od 58 do 108 dolara po toni nafte do kraja godine, kao i da se marža prodavaca smanji za oko dinar. Bilo je nerealno prihvatati takve predloge, jer bi to uništilo privatni sektor. A cilj nije apsolutni monopol, već da se zašiti i jedini preostali domaći igrač – privatnici, koji su proteklih godina učestvovali u energetskom bilansu zemlje.

Na pitanje da li ruski deo Upravnog odbora NIS-a može, i porod toga što je predlog da uslužna prerada ubuduće bude 33 dolara po toni, da odluči da preradu naplaćuje dva i tri puta skuplje, izvor „Politike” kaže da oni imaju pravo na to, ali da privatnici u tom slučaju više ne bi imali računa da prerađuju naftu kod NIS-a, jer taj izdatak ne bi mogli da ukalkulišu u maloprodajnu cenu.

Međutim, isti izvor je uveren da tih problema neće biti, jer nije cilj da „Gaspromnjeft” ima apsolutni monopol na domaćem tržištu, nego da bude što konkurentniji i po cenama, i po kvalitetu derivata.

Božo Stanišić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji „Petrobart AVIA”, kaže da „Gaspromnjeft” kao većinski vlasnik može da odluči da cena uslužne prerade bude i 150 dolara po toni, ali da bi to dovelo do eliminisanja privatnika sa srpskog tržišta derivata.

On kaže da je u redu da se cena derivata ubuduće usklađuje s cenom benzina i dizela na svetskoj berzi, dodajući da će jedini problem biti kako to učiniti kod dizela D-2 koji se više nigde ne proizvodi.

Iako se spekuliše da je „Gaspromnjeft” imao nameru da za toliko poveća cenu prerade kako bi taj novac investirao u modernizaciju NIS-a, iz ove kompanije „Politici“ ni posle pet dana nisu odgovorili.

J. Petrović