Obama razbija podelu na dobre i zle

Od našeg dopisnika
Vašington, 11. maja  – Kakav užas, Barak Obama pružio ruku Ugu Čavesu. Nebesa, Barak Obama otvorio vrata za novu eru u odnosima sa Kubom. Da li je to moguće: Barak Obama uspostavlja debatu sa Meksikom oko zajedničkih problema. Ali Meksiko je propala država. Konzervativni krugovi u Americi preneraženi su novom politikom prema Latinskoj Americi. A meksički književnik, diplomata i istoričar Karlos Fuentes, gostujući ovih dana na Harvardu, ukazuje da reakcije američkih desničara otkrivaju „anahronizam stavova zamrznutih još u vreme hladnog rata pojačanih politikom satanizacije Džordža Buša i Dika Čejnija”.

Fuentes u eseju, objavljenom u pojedinim latinoameričkim listovima i prenetom u madridskom „Paisu”, ukazuje na američki kulturni obrazac, po kome se prvo identifikuje „zlo” kako bi, na zadovoljstvo javnosti, SAD zaigrale ulogu „dobrog”. Ovaj uprošćeni moralni obrazac primenjuje se i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici. Iza „etičke maske” skrivaju se politički, ekonomski i lični interesi koji se ne otkrivaju i o njima se ne govori.

Od Regana tržište je proglašeno za svetinju, na račun države. Država je postala problem. Kada je to, posle osam godina vladavine Buša mlađeg, dovelo do krize, postalo je jasno da tržište bez zakona izrasta u zakon bez tržišta. Kresanje taksa, rast vojnih troškova, zapuštanje infrastrukture, banke sa papirima a bez novca, opasni hipotekarni rulet…

Obama je nasledio krizu u zemlji, i nepotrebnu konfrontaciju SAD sa svetom. Ako su Iran i Severna Koreja u Vašingtonu kršteni kao „osovina zla”, oni će se prilagoditi takvom imenu. Ako se na Kubu večno gleda kao na satelit iščezlog Sovjetskog saveza, ona neće zaslužiti blagonaklonost koju uživaju nekadašnji neprijatelji Vijetnam i Kina. A ako Čaves svoje nevolje kod kuće prerušava u pogromaški „antijenkizam”, Vašington će mu učiniti uslugu, pa će Boliviju, Ekvador i Nikaragvu priključiti čavističkom taboru.

Obama se ne oseća obaveznim, ocenjuje Fuentes, da nastavi sa ovakvom „propalom politikom”. Podsetio je da je imao samo dve godine kada je izbila raketna kriza na Kubi. Fuentes očekuje da je Obama predstavnik nove generacije Amerikanaca koje gledaju unapred – a ne unazad. On pruža ruku Čavesu pre nego što ovaj započne svoju nesrećnu inicijativu. Pri tom, kako navodi Fuentes, Obama je sigurno svestan da su vojne snage Venecuele šest stotina hiljada puta manje nego vojna sila SAD. Kako će Venecuela rešiti sopstvene probleme, kad ne bude mogla da ih poveže sa američkim imperijalizmom, pita se Fuentes.

Nije moguće preko noći izbrisati šest decenija neprijateljstva i međusobnog optuživanja, ocenjuje Fuentes govoreći o otopljavanju odnosa između SAD i Kube. Pri tom statut Organizacije američkih država traži od svojih članica da se vlast bira demokratskim putem. Fuentes ne veruje da bi Kuba u ovom trenutku mogla da ide dalje od „autoritarnog kapitalizma” po kineskom modelu.

Kuba nije članica ove sveameričke organizacije, iako latinoameričke države zahtevaju da se i ona primi u ovo društvo. Neće biti ni lako ni brzo ispraviti sve ove krive tokove. Ali, kako zaključuje meksički intelektualac – važno je da se počne.