(Ne)opterećenost udajom

Nema osetljivijeg pitanja za jednu devojku od onog: „Kad ćeš da se udaš?”. Jer, ako imaš drugačiji stav o braku, okolina i te kako zna da ti nalepi etiketu „usedelice”, koja, priznaćete, baš i ne zvuči lepo. Pa kad se, pored prijatelja i poznanika, protiv devojke koja još nije odlučila da stane na ludi kamen urote i tetke, ujne, bake, a krenu i roditelji da zvocaju, čini se da nema izlaza iz začaranog kruga zvanog „udaja po svaku cenu”... Nažalost, zbog velikog pritiska okoline, pojedine pripadnice „nežnijeg” pola postaju toliko opterećene strahom da nikad neće naći muškarca koji želi da se njima oženi i da će zauvek ostati u „singl” varijanti, da to kod nekih prelazi i u opsesiju, koja ih sprečava da uživaju u životu i zaista naiđu na osobu sa kojom će započeti zajednički život.

Tako u nekom razgovoru moja koleginica Branka reče pre neki dan da je rodbina ubija u pojam, da su joj se popeli na vrh glave i da ne može više da sluša rečenice: „Je li, ćerko, je l’ imaš nekog, znaš li da ti prolaze godine? Što se ne udaješ? Šta više biraš? Kad ćeš decu da rađaš?”

A i drugarici Jani, uspešnoj četrdesetogodišnjoj novinarki, okolina stalno pridikuje zbog toga što se još nije udala.

– Sada su se ućutali stariji članovi familije, ali zato mlađi zanovetaju: „Ma udaj se već jednom”, „Nikad nije kasno da probaš brak i vidiš kako je dobro” – objašnjava Jana, dodajući da i pored toga nikad nije bila opterećena time da mora pošto-poto da stane pred matičara.

Najgore je kada devojka padne pod uticaj okoline i kada se uda samo da ne bi ostala sama. To mi je čak priznala sveže udata rođaka Maja, govoreći da joj je, iako ne voli muža, sada mnogo lakše, jer više ne mora da se bori sa tim da sa njom „nešto nije u redu” i da do sada zato „niko nije hteo da je uzme”.

Da nije pritisaka okoline, verovatno bi teza zajedljivih muškaraca da sve žene po svaku cenu žele da se udaju pala u vodu. Priznajem da neke dame to priželjkuju, ali nisu baš sve opsednute time da je „pitanje života ili smrti” oblačenje venčanice i čuvanje „časti” porodice tim činom. Nikako da se shvati da je došlo vreme kada savremene žene imaju plan da najpre završe fakultet, da se zaposle i izgrade kakvu-takvu karijeru, a tek onda izgovore to sudbonosno „da”.

Mislim da je važno da svaka žena koja drži do sebe mora da bude zadovoljna sobom. Jedino tako može da se odupre nametanju klišea okruženja i znatiželjnicima uz osmeh kaže: „Udaću se onda kada ja to budem želela”.

U celoj ovoj priči one dame koje nisu udate imaju još jednu zajedničku crtu. Većina njih smatra da su malobrojne one srećnice koje ne žale za propuštenim šansama i bivšim ljubavima. Ako takvih uopšte negde ima.