Jedna kesa traje trista godina

Neverovatno zvuči podatak da skoro tri površine Srbije mogu da se prekriju plastičnim kesama koje građani naše zemlje upotrebe i bace. Do ovog rezultata dolazi se prostom računicom prema kojoj je površina prosečne kese od 0,16 kvadratnih metara pomnožena brojem odbačenih kesa. Ovome treba dodati podatak da se plastična kesa koristi svega dvadeset minuta, a da joj je potrebno više od 300 godina da se razgradi. Možda problem plastičnih kesa ne bi bio toliko upadljiv, da ih nema bukvalno svuda. Na drveću, po ulicama, u rekama, na zelenim površinama... Rešenje problema ne može biti spaljivanje. Spaljivanjem plastičnih kesa stvaraju se otrovni gasovi, izdvajaju se dioksini i teški metali, a nastali pepeo morao bi se odlagati na deponije opasnog otpada. Kese sadrže i toksične materijale i spadaju u idealne prenosioce bakterija. Plastika je nusproizvod rafinisanja nafte i pravi se od polietilena, a da bi se proizveo kilogram polietilena u atmosferu ode dva kilograma ugljen-dioksida.

S pravom se može reći da je situacija više nego alarmantna te da se problem mora hitno rešavati. Jedan od puteva jeste zabrana upotrebe plastičnih kesa i njihova zamena biorazgradivim. Druga opcija je uvođenje dodatnih taksa na proizvodnju i distribuciju plastičnih kesa i stimulacija proizvodnje i upotrebe kesa od biorazgradivih materijala.

Ministarstvo životne sredine apelovalo je na trgovinske radnje da umesto plastičnih koriste biorazgradive ili višenamenske kese. Ministarstvo je predložilo jednu od mera koju bi sprovelo odmah po donošenju zakona o upravljanju otpadom, a koja podrazumeva zabranu uvoza, proizvodnje i prometa kesa koje bi bile tanje od 14 mikrona. Ova mera podrazumevala bi i da se iz Fonda za zaštitu životne sredine subvencioniše korišćenje aditiva koji bi kese činili biorazgradivim.

Iako se u nekim prodajnim objektima kupcima nude papirne kese, kao zamena za plastične, treba imati u vidu da promet i upotreba ovih kesa nimalo ne ide u prilog pozitivnoj ekološkoj slici, jer se i dalje suočavamo s problemom koji nastaje posle upotrebe ovih kesa, jer poznato je da Srbija ne reciklira papir već ga uvozi. Ne treba, takođe, zanemariti da se za proizvodnju papirnih kesa troši čak i do 300 puta više energije nego za proizvodnju plastičnih.

Stoga se kao trenutno najbolje rešenje nameću biorazgradive kese, čiji hemijski sastav može biti raznolik, počev od korišćenja iste smese u koje se dodaju aditivi do najnovijih otkrića svetskih naučnika i početka proizvodnje kesa gde se kao osnovna sirovina koristi skrob dobijen iz kukuruza. Biorazgradive kese se razgrade, bez štetnih ostataka, za četiri godine, što je neuporedivo brže od vremena potrebnog za razgradnju običnih plastičnih kesa. Krajnji produkti razgradnje tih kesa su molekuli prijemčivi za mikroorganizme u prirodi, odnosno kao posledica razgradnje dobija se voda, ugljen-dioksid i humus. Na našem tržištu mogu da se pronađu i foto-biorazgradive kese za otpad, koje bez emitovanja metana, pod uticajem sunčeve svetlosti, bez obzira na to gde su bačene ili ostavljene, nestaju za nekoliko godina. Ova 100 odsto razgradiva „polidal” kesa ne mora biti zakopana u zemlju da bi se razgradila, kao što je slučaj sa ostalim kesama.

---------------------------------------------------------

Prljavi tepih plastike

Jedan građanin Srbije prosečno uzme u prodavnicama 1.000 kesa godišnje.

EU zabranjuje upotrebu plastičnih kesa od 2010. Kina je zabranila upotrebu plastičnih kesa od 2008. Jedna platnena kesa zamenjuje 1.000 plastičnih kesa. Čak 80 odsto „prljavog tepiha” koji pluta Tihim okeanom i za koji se procenjuje da je težak više od 3,5 miliona tona, čini plastični otpad.

Direktor za komunikacije Ekotopije (www.ecotopia.rs)