Biti gej u Srbiji

U srednjoj školi sam se prvi put zaljubio u jednog druga. Naravno da to nisam smeo da mu kažem, niti da na bilo koji način pokažem svoja osećanja. Kada smo slavili 20 godina mature, rekao mi je da je gej i da sam ga privlačio dok smo bili srednjoškolci. Ni on nije imao hrabrosti da mi to otkrije. Oženio se, ima dete, odlučio je da tako štiti svoju seksualnu orijentaciju. I nije jedini. Mnogi homoseksualci tako žive – na dve stolice.

Ovo je samo jedna od brojnih iskrenih ispovesti homoseksualaca koje je Lidija Obradović, novinarka magazina „Viva”, sabrala u svojoj knjizi „Biti gej u Srbiji” koja je promovisana juče u Palati federacije, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad i ljudska prava.

– Pripadnici gej populacije se susreću sa diskriminacijom na svakom koraku – prošlog leta bili su sprečeni da daju krv u okviru akcije koju je sproveo Institut za transfuziju krvi Srbije, a jednom od aktivista „Kvirije”, nevladine organizacije koja se bavi afirmacijom prava seksualnih manjina, bilo je zabranjeno da u bolnici obiđe svog partnera. Ali, najveći lomovi u životima ovih ljudi nastaju nakon priznanja porodici – nisu retki slučajevi da se porodice i zakonski odreknu svojih homoseksualnih sinova i kćeri i da oni bivaju primorani da promene adresu i grad u kome žive kako bi izbegli socijalnu osudu sredine – istakla je Lidija Obradović.

U njenoj knjizi navode se rezultati istraživanja o odnosu prema homoseksualcima koje je tokom 2001. godine sproveo list „Politika” i agencija „Faktor plus” i koji govore da čak 75 odsto anketiranih smatra da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti i da je krajnja faza tog „lečenja” – nasilje i proterivanje gej osoba iz Srbije, za šta se založila čak četvrtina ispitanih. Svaki drugi ispitanik koji je učestvovao u ovoj studiji izjavio je da bi homoseksualce poslao na bolničko lečenje i da bi prekinuo svaki kontakt sa osobom koja pokazuje sklonosti ka istom polu. Osobe različite seksualne orijentacije nisu poželjne ni kao komšije u stambenim zgradama, a protiv legalizacije homoseksualnih veza glasalo je čak 85 odsto ispitanika.

– Homofobija je drugo ime za mržnju, a stepen homofobije je „lakmus papir” nedemokratičnosti jednog društva. Sve socijalno-psihološke „formule” govore da, što je jedno društvo konzervativnije, totalitarnije i konzervativnije, stepen netrpeljivosti prema drugačijima je veći. Plašim se da će sa zaoštravanjem ove krize stepen agresije prema pripadnicima manjinske seksualne orijentacije rasti – istakao je psiholog Žarko Trebješanin.

On je takođe ukazao da je po slovu našeg zakona homoseksualizam bio sankcionisan do 1990. godine i da je Srpsko lekarsko društvo godinama odbijalo da potvrdi zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije da homoseksualnost nije bolest.

Katarina Đorđević

------------------------------------------------------------

Bezbednost gej parade zavisi od policije i medija

Studija Gej strejt alijanse i agencije „Cesid” pokazuje da samo osam odsto ispitanika smatra da je gej parada legitiman način borbe za prava homoseksualaca u poređenju sa 77 odsto njih koji smatraju da ove parade provociraju i da su one neprihvatljive. A na pitanje – da li očekuje „reprizu” nasilja na „paradi ponosa” koja treba da se održi na leto ove godine, Žarko Trebješanin je odgovorio da će reakcija javnosti u velikoj meri zavisiti i od izveštavanja medija, ali i od reakcija same policije koja će biti zadužena da čuva pripadnike ovog događaja.