Kad fasade padaju na glave

Tek što je izašla u šetnju sa desetomesečnom bebom, Mariju Mračević (29) juče oko 12.30 časova, u Ulici kneginje Zorke, na Vračaru povredio je komad fasade koji je otpao sa obližnje zgrade. Na glavu sugrađanke sa Vračara pao je kamen odvaljen sa spoljnog zida stana na drugom spratu koji su radnici adaptirali iznutra. Građevinci su čekićem proveravali debljinu zida ali, kažu, nisu pretpostavljali da spolja ima krtih delova.

– Marija je pala na zemlju i počela da krvari. Kolica sa detetom krenula su nizbrdo ali ih je jedna prolaznica zaustavila nedaleko odatle. Beba je nepovređena, a komšija je moju kćerku prevezao do Zemunske bolnice. Sve to se desilo desetak metara od našeg ulaza – objasnio je Milan Brujić, otac povređene.

Sugrađanki sa Vračara u Zemunskoj bolnici konstatovane su povrede glave i ušivene dve kopče na licu.

Očigledno je da su glave i imovina sugrađana postali u poslednje vreme „pista” za prinudno sletanje delova fasade, saksija i ledenica, u poslednjih nekoliko dana čak i suncobrana i teških sprava za vežbanje.

Podsetimo, Miloš M. (37) bacio je prekjuče sa krova sedmospratnice na Dorćolu teg od dvadeset kilograma na parkirani automobil, a pre tri dana na uglu Topličinog i Obilićevog venca Renatu Senić (25) povredio je suncobran težak 30 kilograma, koga je sa krovne terase na devetom spratu oborio vetar. Proteklih godina padale su neonske reklame i obrušavale se fasade.

– O spoljnim delovima zgrada, fasadama, balkonima, izlozima i prozorima stara se skupština zgrade ili preduzeće kome su taj posao poverili – kažu u Gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove i dodaju da komunalna i građevinska inspekcija kontrolišu nebezbedne fasade.

Zbog sigurnosti na terasama, lođama i balkonima zabranjeno je držati neobezbeđene saksije sa cvećem i druge predmete koji padom mogu povrediti ili uprljati prolaznike i vozila. Kazne koje su predviđene za one koji propise ne poštuju iznose do 5.000 dinara za fizička, do 25.000 dinara za preduzetnike i do 100.000 za pravna lica.

Pored nezgoda posredno izazvanih ljudskim nemarom, postoje i ređi ali zloćudniji slučajevi namernog ugrožavanja bezbednosti „odozgo”. Poput tega koji je pre dva dana smrskao automobil, sa krovova doleću i predmeti bačeni iz ljudske ruke. Prema rečima nadležnih iz „Gradskog stambenog”, svi građani imaju pravo da koriste prohodni krov u zgradi u kojoj žive.

– Krovna terasa je zajednički prostor i svaka zgrada dobija dva ključa za nju. Osim ako kućni savet ne odluči drugačije, svi stanari mogu da traže ključ na korišćenje ili da ga iskopiraju. Ljudi neretko pretvaraju krovne terase u magacine za stari nameštaj i belu tehniku, a leti na njih iznose suncobrane i ležaljke – objašnjava Boris Mićanović, predstavnik za medije „Gradskog stambenog”. On dodaje da visina zaštitnih ograda i zidova na krovnim terasama nije utvrđena propisima zbog čega je u praksi lako moguće prebaciti težak predmet preko krovnih zidića većine zgrada u Beogradu.

Kada se desi da nekom od sugrađana sa višespratnice padne predmet na glavu, fasada ili suncobran, odgovornost snosi vlasnik objekta, pa onaj ko je životno osiguran štetu može da naplati. U tom slučaju povređeni bi trebalo da ima dokumentaciju od trenutka kada mu se ukaže prva pomoć do kraja lečenja, uz koju prilaže i izveštaj policije, ako je izvršen uviđaj.

Nekada se zahtev za obeštećenje podnosio „Infostanu”, ali danas za to ne postoji niko nadležan, kažu u „Dunav osiguranju”. Lakše povrede kao što su hematomi, posekotine, modrice, međutim ni po kom osnovu ne mogu da se naplate.

B. Vasiljević – M. Luković