Biberovo drvo uz kamelije i magnolije

Herceg Novi – Odvajkada je u Herceg Novom uređivanje vrtova i terasa bila stvar prestiža, ali i ljubavi prema zelenilu. Ozelenjavanje je počelo pre dva veka, kada su pomorci sa raznih strana donosili bilje koje se, zahvaljujući klimi, brzo širilo i odomaćilo. Mimoze iz Australije i Italije uzete su kao simbol grada. Početkom prošlog veka hercegnovski gradonačelnik Mirko Komnenović napravio je park Boka. Svoju kuću, u kojoj je sada Zavičajni muzej, zaveštao je Herceg Novom, a oko nje je botanički vrt.

Poslednjih godina ovde su sve popularniji visoki kaktusi i palme od kojih najviše dostižu 40 metara. Može se videti i kamforovo drvo, a u parku raste stablo bibera, cikas palma uobičajena je za većinu vrtova, magnolije belog i ljubičastog cveta, kalistemon sa crvenim cvetom sličnim četki.

– Pre dve-tri godine uređivanje vrtova oko novih kuća bilo je u ekspanziji. Ljudi i dalje veoma brinu o svojim baštama, niču i nove – kaže pejzažni arhitekta Milica Berberović. Ona pominje da je sve više novih stranih vrsta za koje u našem jeziku i ne postoji ime.

– Grad osim limuna, mandarina, narandži koje sada cvetaju, gotovo u svako doba godine ima bilje opojnih mirisa. Ima i onog bez mirisa ali zanimljivog izgleda, kaže Berberović. – Rusi koji ovde prave vile traže obavezno kameliju, čiji cvet kratko traje, samo u februaru i martu, ali i agrume, a sadnju i izbor sitnijeg cveća prepuštaju stručnjacima.

Ima u gradu i domaćeg bilja, doduše sve manje – rogača, smokve, žukve, maginje, dok se maslina umnožava. Mnoge bašte poznate su po takozvanim topiranim formama, neobičnom orezivanju u obliku kupa, spirala, lopti. Nije mnogo važno o kojoj se biljci radi, samo da može da se oblikuje. Berberović kaže da za neobične i lepe vrtove i nisu potrebne velike pare jer se održava ono što odranije postoji. Tako ovde nije neobično da se ljudi od 70 godina penju na palme visoke 12 metara da bi ih rezali i čistili od osušenih listova.

Ovih dana gradsko zelenilo sadi 26.000 sadnica kadife, petunije i drugog sitnog cveća po skverovima. Gradske vlasti apeluju da se cveće ne krade. Najavljuje se i novo takmičenje vlasnika bašta i terasa, kao i uređenih okolina firmi.