Razlike ne ugrožavaju zajednički interes

Podgorica – Sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem imam otvorenu, sadržajnu i intenzivnu saradnju primerenu odnosu predsednika dve bliske države. Uvek smo podsticali državnu kao i ekonomsku i ukupnu saradnju. Na sastanku u Sofiji, gde smo učestvovali na Energetskom samitu, predsednik Tadić me je pozvao u zvaničnu posetu Srbiji. Sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv i posle sastanka smo o tome obavestili javnost, rekao je u razgovoru za „Politiku”, predsednik Crne Gore Filip Vujanović.

Kako ćete građanima Srbije objasniti priznavanje samoproklamovane republike Kosovo kada 18. maja ove godine na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića, zvanično posetite Beograd?

–Crna Gora je imala krajnje strpljiv i odgovoran odnos prema samostalnosti Kosova i veoma razumemo osetljivost tog pitanja za Srbiju. Mi smo, naravno, u nesumnjivo složenoj situaciji morali voditi računa i o svojim integracionim ciljevima od kojih, u suštini, zavisi kvalitet života naših građana. Na svim diplomatskim nivoima je jasno saopšteno da Crna Gora kao partner koji pristupa EU i NATO, u odnosu na ovo pitanje, treba da uvaži stavove država koje su brojan i važan deo integracija. Nije se moglo očekivati da će Crna Gora dobiti pozitivan odnos prema aplikaciji za kandidatski status u EU ako ignoriše činjenicu da su tada 21 od 27 članice Unije priznale Kosovo. Konačno, naše priznanje dolazi osam meseci posle proglašenja nezavisnosti Kosova i pošto je tu nezavisnost priznalo 48 država. Dakle, priznali smo Kosovo onda kada je bilo jasno da bismo u suprotnom u našim integracionim i ukupnim interesima imali ozbiljne štete. Verujem da za takav pristup u Srbiji ima prostora za razumevanje. Politiku vodite uvažavajući i interese vaših suseda, posebno ako su vam bliski. A Srbija to Crnoj Gori svakako jeste. Ali uvažavajući, pre svega, interese sopstvene države i njenih građana.

Priznanje Kosova od strane Crne Gore bio je jedan bolan trenutak za Srbiju, ali nebi se moglo prema zvaničnim saopštenjima crnogorske vlasti rećida je bio takav i za Crnu Goru?

– Odluku Crne Gore o priznanju nezavisnog Kosova objašnjavao sam u više navrata. Po mom uverenju, krajnje detaljno i jasno saopštavajući razumevanje osetljivosti i bolnosti tog pitanja za Srbiju. Zar na to ne upućuje činjenica da smo se odlučili na priznanje posle gotovo osam meseci od proglašenja nezavisnosti i priznanja od strane 48 država. Priznali smo nezavisnost Kosova posle kontinuiranih, a često javno eksponiranih stavova visokih i najviših predstavnika naših partnera u evropskim i evroatlantskim integracijama koji su iznosili očekivanje da podelimo njihov stav u odnosu na Kosovo, kao važan deo njihove politike u regionu. Da li iko politički odgovoran i ozbiljan veruje da bismo mogli ostvariti nove i uspešne faze evropskih i evroatlantskih integracija da nismo priznali Kosovo?

Dakle, ponoviću – naš doživljaj odluke o priznanju Kosova je različit, ali ta razlika ne treba da ugrozi zajednički interes Crne Gore i Srbije za saradnjom, prijateljstvom i bliskošću.

Zar je pitanje dvojnog državljanstva toliko komplikovano da je postalo skoro nerešivo, i da ljudima koji generacijama žive u Crnoj Goru preti oduzimanje srpskog državljanstva?

– Pitanje dvojnog državljanstva je uvek i svuda složeno zato što traženje rešenja podrazumeva kompromis. Uveren sam da će i pored koncepcijski potpuno različitog pristupa dveju država, ovo pitanje biti rešeno i to bez izmene zakona o državljanstvu Crne Gore i Srbije. To je svakako u interesu građana.

Koji su, po Vama, prioriteti privredne saradnje Crne Gore i Srbije i u kojim projektimaće se ta saradnja konkretno realizovati?

– Crna Gora i Srbija trebaju stalno unapređivati privrednu saradnju. To je moguće u niz oblasti, ali verujem da su prioriteti projekti putne infrastrukture, željezničkog saobraćaja, kao i potencijali koje svojim kapacitetima nudi Luka Bar. Šansa je i zajednički nastup na trećim tržištima, gde bismo mogli biti konkurentni i uspešni.

Da li Crna Gora podržava dejtonsko uređenje BiH?

– BiH je međunarodno priznata, suverena država sa kapacitetima koje Crna Gora poštuje u svim sadržajima.

Albanija i Hrvatska najavile su izgradnju nuklearke na međašu Crne Gore, koja je otome saznala iz novina. Hoće li to uticati na diplomatske odnose između Crne Gore iove dve države i šta će biti sa turizmom Crne Gore ukoliko nuklearka bude„stražarica” na ulazuna crnogorsku obalu?

– Vlada Crne Gore je predložila, a verujem, da će Skupština uskoro razmatrati Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i radijacionoj bezbednosti koji zabranjuje izgradnju nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnih goriva i postrojenja za preradu potrošenog nuklearnog goriva. Ovakav pristup je u skladu sa strateškim ambicijama Crne Gore da bude ekološka država i afirmiše turizam i proizvodnju zdrave hrane kao razvojne šanse naše ekonomije.

Sa Albanijom imamo intenzivnu i sadržajnu državnu komunikaciju sa zajedničkim ambicijama da one budu u funkciji interesa građana i dve ekonomije. U kontaktima koje sam imao sa zvaničnicima Albanije nije mi saopšteno da planiraju gradnju nuklearne elektrane u blizini naše granice. Po mom saznanju to nije saopšteno ni drugim zvaničnicima Crne Gore. Poznato je da Albanija ima visok deficit struje i prirodno je što želi da ovaj problem reši. Znamo da je to moguće samo uz finansijsku podršku drugih država ili međunarodnih finansijskih organizacija. Ali, za izgradnju nuklearnih centrala, uz razumevanje potencijalno ugroženih država, kako to nalaže Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnim odnosima (ESPO). Siguran sam da to eksperti i zvaničnici Albanije znaju i da ćemo u duhu dobrosusedskih odnosa imati njihovo razumevanje za državni stav koji sam već saopštio.

Nedavno ste izjavili da želite Crnu Goru u kojoj će „zakoni važiti jednako za sve, ukojoj zakon neće biti zato da bi se kršio”. Ko je do sada kršio zakone i zašto nijekažnjen?

– To ja nisam rekao. Nije to moj odgovor niti izjava, već je reč o pitanju koje mi je uputio novinar u jednom nedavnom intervjuu za TV Budva. Ponoviću ono što sam više puta javno iskazao, da sam uvek bio u funkciji afirmacije pravne države bez čijeg valjanog sadržaja i delovanja ostajemo uskraćeni za jedan od najznačajnijih segmenata društva. Nesumnjiva je i opšteprepoznata odlučnost Crne Gore da se obračuna sa kriminalom i to predstavlja veliku obavezu države i ukupnog društva Crne Gore. Raduju nas pozitivne ocene naših napora i dostignuća kao što i ozbiljno i odgovorno prihvatamo i preporuke koje će tu borbu učiniti efikasnijom.

Ustav Crne Gore jemči prava pripadnicima manjinskih naroda na srazmernuzastupljenost u javnim službama, organima vlasti i lokalne uprave. Zašto je onda unjima zanemarljiv broj Srba i kako to da Srbima nije omogućeno da u parlamentukao Albanci imaju zagarantovani broj mandata, iako su Srbi za 26,88 odsto od njihbrojniji (Srba 31,99 procenata, Albanaca 5,02)?

– Kao što znate Crna Gora je građanska država. Smatram elementarno civilizovanim činom, obavezu poštovanja nacionalnog osećanja svih, uključujući i manjine. Crna Gora je izrazito posvećena osiguranju maksimalnog nivoa zaštite manjinskih prava. Veoma sam ponosan na činjenicu da smo od brojnih međunarodnih eksperata i institucija dobili vrlo pozitivne ocene za dostignuti nivo standarda u ovoj oblasti.

Moram istaći da sam više puta javno saopštio da je neprikosnoveno pravo svakog građanina Crne Gore da na osnovu ličnih opredeljenja iskazuje svoju nacionalnu pripadnost. Takođe intimna je stvar svakog pojedinca da li će se smatrati nacionalnom manjinom ili ne. Ovo pravo pripada svima pa naravno i Srbima u Crnoj Gori. Koliko je to intiman, krajnje individualan doživljaj vidi se i kroz činjenicu da neke partije u Crnoj Gori, koje sebe predstavljaju nacionalnim srpskim partijama, Srbe u Crnoj Gori vide manjinom, a drugi ne.

Ponoviću svoj, ne jednom izrečen stav, da Srbe u Crnoj Gori ne doživljavam kao tuđince, niti Crnu Goru za njih tuđinskom državom. Jednako Crnogorce ne doživljavam tuđincima u Srbiji, niti Srbiju za njih tuđinskom državom.

Često se zaboravlja da dinamika pospremanja sopstvenog dvorišta ka Evropskojuniji nije isto što i dostignuti nivo evropskih standarda. Gde je tu Crna Gora?

– Naša je obaveza nastavak reformi u okviru Sporazuma o stabilizaciji i i pridruživanju, a najnoviju obavezu svakako predstavlja Upitnik koji za Crnu Goru priprema Evropska komisija.

Uvek sam isticao da će Evropska unija biti u Crnoj Gori kada dostignemo potrebni nivo evropskih standarda. Kada će biti u njoj i formalno, zavisi od odnosa u EU. Utoliko pre što odnosi u EU često znatnije određuju dinamiku pristupanja od osvojenih standarda. Protivnik sam isticanja rokova, ali ipak smatram važnim da smo rekordno prošli kroz sve dosadašnje etape na putu ka EU.

Da li globalna ekonomska kriza uslovljava da novi premijer bude, po sedmi put, MiloĐukanović, ili...?

– Ne samo globalna ekonomska kriza već i sva ona dostignuća koja sam naveo u svom izlaganju pošto sam za mandatara predložio gospodina Mila Đukanovića. Napomenuću samo neka kao što je očuvanje i afirmacija mira, stabilnosti, međunacionalnog i međuverskog sklada, što su, za uslove kroz koje smo prolazili, nesumnjive vrednosti.

U tom vremenu izraženih izazova i rizika, časno i odgovorno, obnovila se nezavisnost Crne Gore po do tada nepoznatim pravilima u demokratskom svetu.

I konačno, ekonomska dostignuća, socijalna efikasnost i ukupno podizanje kvaliteta života realnost su Crne Gore.

Realnost su i problemi koje treba rešavati, a dosadašnji rezultati gospodina Đukanovića, više su nego dovoljna preporuka i garancija da će Crna Gora i iz ovog perioda, obeleženog našim integracijskim ciljevima, izaći nastavljajući, posle krize, intenzivni ekonomski razvoj, rekao je Filip Vujanović u razgovoru za „Politiku”

Novica Đurić