Devizne rezerve Srbije – na sigurnom

Narodna banka Srbije nikada nije bila izložena riziku po osnovu investiranja u hartije od vrednosti američke osiguravajuće kompanije AIG, niti je zbog toga napravila gubitak, jer naša pravila za upravljanje deviznim rezervama NBS ne dopuštaju investicije u korporativne obveznice i akcije u inostranstvu, kaže se u odgovoru Sektora NBS za devizne poslove na pitanja naše redakcije. „Politika” je pitala: kod koga se nalaze naše devizne rezerve i da nam se nije dogodilo, kao nekim zemljama u svetu, da smo izgubili deo tog blaga kupujući i prodajući hartije od vrednosti najpoznatijih američkih firmi koje su jesenas doživele pravi finansijski slom?

Devizne rezerve NBS plasiraju se na osnovu Odluke o utvrđivanju godišnjih smernica za upravljanje deviznim rezervama, ali i Operativnih kvartalnih smernica koje, na predlog Investicionog komiteta, donosi Monetarni odbor NBS. U našoj centralnoj banci tvrde da se prema tom poslu odnose veoma konzervativno. Naročito u uslovima svetske finansijske krize.

U strukturi deviznih rezervi Narodne banke Srbije najviše su zastupljene hartije od vrednosti – 83 odsto. Slede sredstva na računima u inostranstvu, uključujući i novac na računima kod drugih centralnih banaka i MMF-a – oko 10 procenata. Ostatak od oko sedam procenata deviznih rezervi je u efektivnom stranom novcu i zlatu.

Depoziti se plasiraju kod drugih, mnogo većih i jačih centralnih banaka – Dojče banke (Deutsche Bundesbank), ali i kod Američkih federalnih rezervi (Federal Reserve Bank). Manje od tri procenta deviznih rezervi plasirano je u vidu depozita kod prvoklasnih svetskih banaka najrazvijenijih zemalja u svetu (Švajcarska, Engleska, Švedska, Finska). Inostrane banke, kod kojih su plasirane devizne rezerve, kao i limiti plasmana po pojedinačnim bankama, nose oznaku najvišeg stepena tajnosti, upozoravaju u NBS.

Što se tiče ostalih plasmana, naglašavaju u NBS, naše devizne rezerve uložene su u državne hartije od vrednosti razvijenih zemalja (Nemačka, Francuska, Holandija) i hartije od vrednosti međunarodnih finansijskih organizacija (Evropska investiciona banka, Međunarodna banka za obnovu i razvoj).

Dakle, što se tiče NBS, Srbija ne treba da strahuje za sigurnost svojih deviznih rezervi. Valja se nadati da će prihodi od njih biti bar dovoljni da se plati antiinflaciona politika.

S. Kostić