U krznu na 30 stepeni

Od našeg specijalnog izveštača
Kastorija, maja – Ko u proleće i još usred globalne ekonomske krize koja trese ceo svet misli na krzno i bunde. Prosečan čovek, koji smatra da je „potpuno normalan”, najverovatnije će odmahnuti rukom i reći „svašta”.

Za žene, ali sve više i za muškarce, koji ne propuštaju ništa što se događa u svetu mode i uz to imaju dovoljno para da prate najnovije trendove, ideja da se poslednji krik krznenih kaputa predstavi i na 30 stepeni, međutim, nije ni suluda ni nova. Jer, dizajneri, trgovci i odabrani kupci – po čijim se glavama, naravno, različitim redosledom, vrte uglavnom jedna te ista pitanja: odakle dolazi krzno, koje je vrste, kakvog je kvaliteta i koliko košta – ne vide ništa čudno da se „na vreme”, pred udarnu (zimsku) sezonu, koja, tvrdi se, počinje u oktobru, pokaže ko šta ima da ponudi i, najzad, ko šta hoće da kupi.

S tim motom Udruženje krznara Kastorije (nadaleko čuveno „malo misto”, na obali jezera Oresta, u regiji zapadne Makedonije), gde su čitave porodice životno vezane i do guše upletene u ovaj unosni biznis, organizovalo je nedavno međunarodni sajam na koji su došli svi viđeniji domaći proizvođači (oko 130) i jedanaest iz inostranstva.

Tradicionalni, 34. po redu skup ovakve vrste u centru veštine krznarsko-krojačkog zanata koji se prenosi s kolena na koleno, kažu već 600 godina, obeležen je, prve večeri, glamuroznom modnom revijom visokog stila, koju je pratila gomila grčkih i pet stranih novinara (među kojima i potpisnik ovih redova) kao gosti vlade iz Atine.

Tumarajući okolo-naokolo atraktivno opremljenim štandovima zbijenim jedan uz drugi na ogromnom jednospratnom izložbenom prostoru, čiji su domaćini sa neverovatnom strpljivošću našli vremena da i laike (poput nas) bar na trenutak uvedu u čudesni svet kosmatih životinjskih koža, ređale su se slike neopisive gracioznosti i neskrivene seksepilnosti u kaleidoskopu najskupljih i najpoželjnijih delova ženske garderobe. Različiti materijali i delovi (od nogu i glava ili celog tela), drugačije tehnike izrade, kratkih, dugačkih i tri frtalja dužine, sa kragnama i bez njih, sa rukavima, do lakata, ili bez njih, u prirodnoj boji ili farbane u čitav spektar boja, naprosto da se čoveku zavrti u glavi.

I dok Spiru Zisis, koji sa partnerom ima zajedničku „radionicu” za izradu mahom ekskluzivnih komada (čije cene računa u evrima), s ponosom ističe (na solidnom srpskom jeziku jer je u Beogradu nekada studirao na DIF-u) da je njegov otac primao porudžbine i šio za modnu ikonu Iv Sen Lorana, dotle Toni Sarafos, koga u stopu prate žena i dve kćerke, kaže da oni rade za obične kupce „srednje klase”.

„Kriza je dotakla sve i svakog pa sada svi gledaju da prođu što jevtinije”, ocenjuje Sarafos čije su glavne mušterije Rusi, a cene bundi (od vizona) koje, kao glavna šnajderka, šije njegova žena Kaljapi su od 1500 do 3000 dolara.

Cena najskuplje bunde od najfinijeg krzna – samurovine (krzno od kune) dostiže i do 150.000 evra, ističe Naum Konstandinidis čija se firma „Norman”, kako kaže, uglavnom drži nerca koji važi za „kraljicu bundi” i koji sa etiketom čuvene američke korporacije „Blackglama” ima počasno mesto.

„Sa tom vrstom krzna možete da radite šta hoćete (da je šišate, farbate, oblikujete kako vam volja), pa mašta dizajnera može da se razmahne do neviđenih visina”, objašnjava Konstandinidis otkrivajući nam da je početna cena krznenih kaputa iz njegove radionice hiljadu evra.

Usput, preporučio je tada da se obavezno dođe na upriličenu modnu reviju gde će biti, kaže, defile poslednjeg krznenog modnog krika i za čije je učešće 11 kompanija bilo u obavezi da uplati organizatoru (Udruženju krznara Kastorije) po 2500 evra.

Donji nivo hotela „Zlatni Limneon” puna dva časa, tom prigodom, njihao se u stilu jake muzike dok je uz svetleće efekte deset najčuvenijih grčkih modnih dugonogih lepotica šetalo, otkopčavalo, skidalo, mahalo, dodirivalo nežno krznene ogrtače u rashlađenoj sali dok je napolju štipala vrelina.

U sali nije bilo žene koja, gledajući prekrasne komade na izvajanim telima gibajućih manekenki, nije i pre toga poželela da bar jednom u životu ima neku od tih „životinja na sebi”. Muški modeli koje je na uzdignutoj pisti iste večeri reklamirao lepuškasti Grk dokaz su da i „jači pol” ima iste porive.