Kosmos bez atomskog oružja

Od našeg dopisnika
Moskva, 20. maja – Sjedinjene Države i Rusija, koje imaju najveće atomske arsenale, moraju nastaviti da smanjuju svoju zavisnost od atomskog oružja. Mi možemo da udahnemo život Dogovoru o neširenju atomskog oružja, izjavio je američki predsednik Barak Obama komentarišući upravo započete pregovore ruskih i američkih stručnjaka u Moskvi.

Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, izjavio je pred početak razgovora da eksperti imaju zadatak da se dogovore oko dopunskog smanjenja arsenala, što je posao koji su im nedavno, u Londonu, dali predsednici Medvedev i Obama.

Medvedev je u Londonu objavio tri uslova koji moraju biti poštovani u novom ugovoru: ne može se dopustiti postavljanje oružja u kosmosu, ne može se povećavati količina konvencionalnog oružja da bi se kompenzovalo smanjenje atomskog i, konačno, ne sme se dozvoliti stvaranje takozvanog „povratnog” atomskog naoružanja (oružje se ne uništava, već skladišti, što znači da se može ponovo uvesti u upotrebu). „Prema našem shvatanju, u budućem dogovoru neophodno je ograničiti i sredstva za dostavljanje atomskih raketa, a ne samo količinu bojevih glava. Imam u vidu međukontinentalne balističke rakete i balističke rakete atomskih podmornica, kao i teške bombardere koji nose atomska sredstva. Smatramo da je moguće isključiti čak i verovatnoću da se strateško ofanzivno oružje postavlja izvan nacionalne teritorije”, rekao je Medvedev.

Inicijator priprema novog dokumenta bile su Sjedinjene Države, kao i u slučaju potpisivanja prvog takvog sporazuma START-1, prema kome su obe zemlje morale da unište svoje atomske arsenale tako da im ostane po 1.600 nosača i šest hiljada bojevih glava. Ti uslovi su ispunjeni, s tim što je Rusija svoje oružje uništila, a SAD su svoje skladištile, stvarajući tako „povratni” potencijal. Danas Rusija ima 800 nosača i 4.000 bojevih glava, a SAD skoro jedan i po put više.

Novi američki predlog predviđa smanjenje bojevih glava na 1.500, a nosača na 700 jedinica, dok Moskva smatra da bi u tom slučaju, pogotovu ako Amerika nastavi da razvija sistem PRO u istočnoj Evropi, bezbednost RF bila ugrožena i insistira da se novi dogovor razmatra u sklopu problemas postavljanjem američke protivraketne odbrane.

Predlog eksperata mora biti gotov do julskog sastanka Medvedeva i Obame u Moskvi, a ratifikacija do 5. decembra, kada ističe dejstvo prethodnog dogovora.

Ovih dana završila je svoj jednogodišnji rad i šestočlana rusko-američka ekspertska komisija, a „Vašington post” je iz njenih zaključaka preneo delove u kojima se kaže da sistem protivraketne odbrane u Češkoj i Poljskoj neće biti efikasna zaštita od pretpostavljene opasnosti iz Irana.

Komisija navodi i da Iran u sledećih najmanje pet godina ne može da napravi atomsku bojevu glavu i raketu koja bi bila lansirana na veliku daljinu.

Ruski stručnjaci smatraju da bi eventualna američka protivraketna odbrana u istočnoj Evropi bila usmerena protiv RF, a ne protiv Irana, dok SAD tvrde suprotno. Hilari Klinton, američki državni sekretar, izjavila je danas da bi „bilo glupo” koristiti PRO protiv Rusije i da „o takvoj metodi uzajamnog zadržavanja ne može biti reči“.

Ljubinka Milinčić