„Jugo 45” iznad Dablina

Specijalno za Politiku
Dablin, maja – Kiša je stala, skele su uklonjene i hromirani kostur čuda samoupravne automobilske industrije, „juga 45”, blesnuo je na irskom suncu. Dablinski umetnik Alan Felan i kragujevački inženjer Goran Krstić mogli su da odu u obližnji pab na pintu „ginisa”.

Instalacijom „Goranov prikriveni jugo” u vodoskoku Formal gardena ispred irskog Muzeja moderne umetnosti u Dablinu, saradnja između Felana i Krstića privedena je kraju, a „jugo” je – zajedno sa svim asocijacijama koje se vezuju za ovo vozilo i zemlju čije ime nosi – dobio prestižan spomenik na krajnjem zapadu Evrope. Time je naš „jugo” pretekao do sada neprikosnoveni, arhetipski istočnonemački „trabant” na krivini između istočnoevropske svakodnevice i njene zapadnoevropske percepcije i parkirao se – bar što se Dablina tiče – usred kulturnog i umetničkog dijaloga između dve Evrope.

„Jugo” se više ne proizvodi, zemlja po kojoj je nazvan odavno ne postoji, a Brus Vilis i Samjuel Džekson, nakon što su provozali žuti „ jugo koral” u „Umri muški 3” prešli su na novije automobile. Ostale su samo anegdote i nostalgične uspomene. Ali, da bi pojedinačne uspomene postale kolektivno pamćenje, potrebna je intervencija umetnika. Alan Felan zna kako se to radi. Koristeći parataksu – postupak u kome se različiti elementi slažu jedan pored drugog, bez uočljivih međusobnih veza, on je „smestio” automobil u muzej, industriju u umetnost, i bivšu Jugoslaviju u modernu Irsku. Jugoslovenska kultura – ona materijalna, „istorijska” – dobila je time važan estetski hommage, i to daleko van granica zemalja koje su tu kulturu nekada doživljavale kao svoju i zajedničku.

Iz dablinskog „juga”, čija se fabrička konstrukcija izdiže visoko na postolju iznad muzejske fontane, neočekivano niču neobični, gumeni „pupoljci” koji se račvaju i rastu, zajedno s pratećim asocijacijama i tumačenjima. „Grančice” i „lišće” proizvod su duhovite „stelt” strategije koju koristi Felan: treba se, metaforički rečeno, dobro propeti na prste i razgrnuti kamuflažu kako bi se došlo do „istorijske” priče o „jugu” i Jugoslaviji.

Priča o „irskom jugu” počela je pre tri godine, kada je Felan izlagao u beogradskoj galeriji SKC. Pošto se u to vreme kao umetnik, između ostalog, bavio i automobilskom kulturom „boy-racinga”, uspostavio je kontakt sa „Zastavom” i u Kragujevcu je upoznao Gorana Krstića, glavnog projektanta „Zastava automobila”. Nakon što je video Krstićeve trodimenzionalne CADprojekte i dizajne futurističkih vozila, Felan je upitao da li je moguće izraditi nacrt „korala” u stilu skulptura koje Felan inače radi. Krstić je rekao da je to moguće. Taj prvi tehnički nacrt – s „grančicama”, dakako – i u prirodnoj veličini, bio je izložen u narednih godinu dana u Beogradu, Dablinu i Portdaunu.

U međuvremenu je Felan za projekt „juga” dobio podršku Muzeja moderne umetnosti u Dablinu i prošle godine je zajedno s kustosom muzeja Šonom Kisejnom ponovo boravio u Srbiji, gde se sa Krstićem dogovorio da skulpturu izrade u Srbiji. Nakon toga, Krstić je „juga” izradio u svom dvorištu u Kragujevcu, i nedavno ga instalirao u Dablinu.

Alan Felan jedan je od najoriginalnijih savremenih irskih umetnika. Njegov opus je multidisciplinaran i obuhvata skulpturu i instalacije, hepeninge, video i fotografiju. Rođen je 1968. u Dablinu, gde je diplomirao na univerzitetu DCU, a magistrirao je na Ročester institutu u Njujorku. Ovaj Fulbrajtov stipendista do sada je samostalno i grupno izlagao širom Irske, Amerike i Evrope, uključujući Sloveniju i Srbiju. Autor je i urednik više knjiga, časopisa i monografija.

Na skulpturu „Goranov prikriveni jugo” nadovezuje se Felanov projekt „Krhki apsolut” koji će tokom leta biti izložen u Muzeju moderne umetnosti i koji je delimično inspirisan tekstovima Slavoja Žižeka. Felanova interesovanja kreću se u rasponu od političke istorije i teorije kulture do irskog nacionalizma, popularnih supkultura i naučne fantastike.

U okviru poslednjih projekata povukao je, kaže, određene paralele između Severne Irske i Srbije. Kao primer navodi stub za mobilnu telefoniju koji je u Severnoj Irskoj „kamuflirao” kao drvo, na sličan način na koji je „jugo” prekrio „pupoljcima”. „Lišće” zaklanja tehnologiju, kao što politika zaklanja istoriju, kaže Felan, i dodaje da se ne divi tehnologiji, niti da mrzi politiku. Važno je pratiti ono što je manje očigledno, što se događa ispod površine društvenih tokova, i koristiti tehnologiju kao metaforu.

Felanov i Krstićev „jugo” biće izložen u Dablinu do jeseni, nakon čega je predviđeno „gostovanje” skulpture u Limeriku u Irskoj i Kardifu u Velsu.

Dejan Novačić