Negativi uvek govore istinu

Kada je detektiv Robert Kol u martu prošle godine obilazio zaplenjene kuće u Klivlendu (američka država Ohajo), verovatno nije ni slutio da će njegova slika obilaziti svet godinu dana kasnije. Naime, tih dana je detektiva Kola u stopu pratio američki fotoreporter Entoni Sua koji je svojim objektivom beležio posledice ekonomske krize u ovom gradu. Njegova fotografija, koja je ovekovečila Roberta Kola kako sa potegnutim pištoljem ulazi u jednu od napuštenih klivlendskih kuća, osvojila je pre tri meseca glavnu nagradu na prestižnom takmičenju „World Press Photo”. Ovu i još 184 fotografije publika do subote ima prilike da vidi u Domu omladine u okviru putujuće izložbe „World Press Photo”, koja će, osim u Srbiji, biti prikazana i u većini evropskih zemalja, Kanadi, Japanu, Južnoj Koreji i na Novom Zelandu.

Entoni Sua je pobednički snimak uslikao za magazin „Tajm”, prateći policijsku jedinicu, zaduženu za obezbeđivanje sigurnosti u kućama koje su banke zaplenile zbog toga što vlasnici nisu više mogli da otplaćuju hipoteku.

– Policajci su bili ovlašćeni da provale unutra i provere da li je bezbedno. U Americi ima mnogo oružja, pa nikada ne znate ko vas može sačekati. To može da bude vlasnik sa pištoljem, skvoteri, narkomani koji su provalili, bilo ko... Znate, to je Amerika, sve je moguće – priča za „Politiku” Entoni Sua.

Fotografijom se bavi trideset godina, a do sada je njegov rad bio nagrađivan značajnim priznanjima. Za izveštavanje o gladi u Etiopiji dobio je 1984. godine Pulicerovu nagradu. „World Press Photo” ga je tri godine kasnije nagradila za fotografije koje su prikazivale demonstracije u Južnoj Koreji. Dobitnik je i Zlatne medalje koja nosi ime Roberta Kape za izveštavanje o ratu u Čečeniji 1995. godine.

Posao ga je doveo i u ove krajeve, pa se u njegovom portfoliju nalaze i fotografije iz Bosne i Kosova. Boravio je i nekoliko dana u Beogradu u oktobru 2000. godine. O utiscima iz ovih krajeva najpre nije hteo ništa da priča. Zatim je sa uzdahom prokomentarisao: „Bilo je jako teško izveštavati sa tog područja”.

– Sećam se puno mržnje, ljudskih tragedija, puno istorije... Da, taj region ima vrlo kompleksnu istoriju. Teško je bilo kom strancu da ima potpunu sliku o tome šta se tamo događalo.

Sua je objavio i nekoliko knjiga sa svojim fotografijama: o ratu u Čečeniji, o genocidu u Ruandi, kao i fotomonografiju „Beyond the Fall” koja svedoči o desetogodišnjem periodu (1989-1999) transformacije zemalja iz bivšeg sovjetskog bloka.

Kao iskusan ratni fotoreporter, Sua, ipak, tvrdi da je mnogo teže izveštavati o ekonomskoj krizi.

– U pričama o ekonomskoj krizi je teže odrediti šta treba slikati. U ratu se nekako probijete do prve linije i onda tamo imate štošta da fotografišete. Međutim, fotografije o ekonomskoj krizi nisu tako očigledne. Prizori su drugačiji i novi. I to je ono što ovakvo izveštavanje čini težim, ali i interesantnim. Izazov je u tome kako ćemo ispričati priču.

Sua je detektiva sa početka ove priče uslikao „Lajkom” na crno-belom filmu.

– Više mi se sviđaju crno-bele fotografije. Nekada slikam nešto i u boji, ali uvek na filmu, nikada digitalnim fotoaparatom. Jednostavno, ne postoji način da se negativi izmene i zbog toga imaju kredibilitet koji digitalna fotografija nema. Negativi uvek govore istinu, dok sa digitalnim slikama ne možeš biti siguran, objašnjava Sua dodajući i još jednu prednost filma:

– Moja namera dok fotografišem jeste da me moje slike nadžive. Znamo da negativi mogu da traju i do 150 godina. Sa druge strane, tehnologija se menja tolikom brzinom da nismo sigurni koliko dugo ćemo uopšte moći da otvaramo fotografije u ovom, današnjem formatu. Kako sada stvari stoje, čini mi se da kroz desetak godina nećemo ni znati šta je JPEG.

Senka Korać

--------------------------------------------------------

Debata u Domu omladine

Debata „Izazovi medijskim slobodama” biće održana sutra u podne u Domu omladine. O značaju slobodnih i nezavisnih medija u demokratskom društvu govoriće Dragana Nikolić Solomon, šefica medijskog odeljenja OEBS-a, Veran Matić, direktor „B92”, Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme”, Sergej Sokolov, zamenik glavnog i odgovornog urednika „Novaja gazeta” iz Moskve, Tim Džuda, britanski novinar, i Vukašin Obradović, direktor nedeljnika „Vranjske novine”.