Eksplozivna „partija šaha”

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. maja – Ovde je povodom nuklearne probe Severne Koreje u toku multidisciplinarna akcija koja obuhvata i strateške – enigmatičare. Stručnjaci za tumačenje nepoznanica imaju, čuje se, pune ruke posla.

Bacili su se, kako izveštava „Njujork tajms”, čak i na proučavanje nedavnih slika tamošnjeg lidera Kim Džong Ila da bi otkrili koliko bi mogao još da poživi, s obzirom na to da se pronose vesti o njegovom „slabom zdravlju”. Pentagon je, ujedno, poslao specijalno opremljene avione da prikupe atmosferske podatke o neodgonetnutim karakteristikama podzemne eksplozije koja je uznemirila praktično ceo svet, dok se još samo nagađa – kakve bi nove mere zaista mogao da usaglasi Savet bezbednosti UN i da li bi Pjongjang zaista bio spreman da zarati kao što najavljuje…

U opticaju je više „crnih scenarija”, među kojima je najcrnji – početak nuklearnog rata – i najteže zamisliv. Strahuje se, naime, da bi Severna Koreja mogla da takvim oružjem udari po Južnoj Koreji i Japanu, kao i da bi u toj zebnji Amerika mogla da preduzme „preduhitrujući udar”.

Prevladava, čini se, mišljenje da takav scenario nije realan. Bar iz dva razloga. Prvo, kakva god bila, Severna Koreja mora biti svesna da još daleko zaostaje za moćima sveta, uopšte, a posebno njegovog nuklearizovanog dela, i da bi u eventualnog sukobu bila drastično poražena. Drugo, nadmoćnim silama nije stalo da „od komarca prave magarca”, već žele – da suzbiju atomsku nekontrolisanu konkurenciju i tako pokažu da, uprkos razlikama, mogu da suzbiju širenje oružja za masovno uništavanje. Šefica diplomatije Hilari Klinton se, shodno tome, telefonski konsultovala i s Moskvom…

Trenutno, reklo bi se, Vašington je posvećen pridobijanju saglasnosti spoljnih partnera da „Severna Koreja plati ceh za odstupanja od međunarodnih pravila i da joj se novom rezolucijom Saveta bezbednosti pojačaju sankcije”. Prekjuče je Savet jednoglasno osudio njen nuklearni test, ali ni jučerašnji 90-minutni njujorški sastanak pet njegovih stalnih članica – SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Kina – s predstavnicima Tokija i Seula nije proizveo nacrt nove rezolucije.

Amerika se zalaže, pre svega, za pojačavanje presretanja brodova koji dolaze u Severnu Koreju ili iz nje isplovljavaju, kako bi se sprečilo „nuklearno krijumčarenje”. U takve operacije, proglašene pre nepune tri godine – posle prve nuklearne probe Pjongjanga – uključeno je više od 90 zemalja, a sada im se, saopšteno je, pridružuje i Južna Koreja, što Severna Koreja tumači kao „objavu rata” i povod za odricanje od „primirja” kojim je pre više od pola veka okončan veliki međunarodni sukob čija je posledica podela Korejskog poluostrva na dve države.

Novom američkom predsedniku Baraku Obami ne odgovara nova dramatizacija. Od prethodnika, Džordža Buša mlađeg, već je nasledio „rekordne probleme” na „proširenom Bliskom istoku” – od iračkog do avganistanskog fronta i od iranske nuklearizacije do uzdrmavanja u Pakistanu koje preti bezbednosti tamošnjeg atomskog arsenala – pa mu nikako nije bilo potrebno slično zaoštravanje i na Dalekom istoku. „Ključevi rešenja” nalaze se u rukama Kine kao glavnog partnera Severne Koreje i ključnog partnera SAD, dodaje agencija. A Peking „vaga” – nije mu do remećenja postojećeg poretka na Dalekom istoku, kao ni do haosa koji bi, sluti, mogao da dovede do talasa izbeglica, pa i naoružanih, iz susedne Severne Koreje, koja je i važan uvoznik kineskih proizvoda, posebno prehrambenih.

Radi se o „multidimenzionalnoj partiji šaha”, sugeriše AP. I precizira da glavni saveznici Amerike na Dalekom istoku, Japan i Južna Koreja, doživljavaju severnokorejsku nuklearizaciju kao njen glavni bliskoistočni partner Izrael – iransku „atomsku pretnju”.

Amerika, proizlazi, mora da igra vrlo komplikovanu, čak eksplozivnu, simultanku – od „proširenih opasnosti Bliskog istoka” do „proširenih rizika Dalekog istoka” i „poljuljanog sklada Zapada”. A uz finansijske traume koje prevazilaze nekadašnja politička oštra razgraničenja po liniji Istok–Zapad…