Žene su spremne da preuzmu uticajne pozicije

Iako u srpskoj populaciji 51 odsto čine žene sva istraživanja potvrđuju da one nisu srazmerno zastupljene u predstavničkim i izvršnim telima, a posebno u upravnim odborima. Upravo s namerom da ukaže na značajan ekspertski potencijal ženskog dela srpske populacije, nedavno je Aleksandra Drecun, zajedno sa članicama organizacije „Ženska vlada”, predstavila bazu podataka od 1.500 stručnih žena, koja može da pomogne dobijanju značajnijih uloga i boljem korišćenju znanja koje poseduju. Tim povodom upriličen je i prijem u ambasadi Kraljevine Belgije.

Nedavno ste u Tanjugovom pres-centru predstavili Bazu podataka od 1.500 stručnih žena iz Srbije. Koji je cilj ovog projekta?

Cilj je omogućavanje većeg i boljeg korišćenja stručnog znanja, ukazivanje na impresivan ekspertski potencijal ženskog dela srpske populacije i njegovo promovisanje. Ova baza biće od koristi poslodavcima, javnoj administraciji, istraživačima, međunarodnim institucijama, medijima, široj javnosti.

Da li očekujete da će Baza podataka olakšati zapošljavanje visokoobrazovanih žena, čija je stopa nezaposlenosti veća nego kod muškaraca?

Baza može da pomogne da stručne žene dobiju značajnije uloge u donošenju važnih odluka u mnogim sektorima. Najveći broj žena u ovoj bazi već se, zahvaljujući svojim znanjima i profesionalnim rezultatima, nalazi na veoma visokim pozicijama. Ono što može da se promeni je da i one i mi svi dobijemo priliku da se to znanje više koristi.

Postojanje ove Baze omogućava korisnicima da lakše dođu do kvalifikovanog odgovora odnosno da brže dođu do osobe koja ima traženu informaciju ili ekspertizu. Princip pri kreiranju baze je bio multidisciplinarnost, tako da su u njoj podaci o ženama iz privrede, medija, javne administracije, nevladinog sektora, akademskog sveta. U bazi su žene pravnici, energetičari, inženjeri, ekonomisti, matematičari, biologičari, nuklearni fizičari, lekari... Imamo direktorke, konsultantkinje, rektorke, novinarke, ministarke, ali i žene za koje šira javnost ne zna, a predstavljaju sam vrh u svojim profesijama. Tu su podaci o njihovim referencama, profesionalnim angažmanima, realizovanim projektima, objavljenim radovima, licencama i diplomama. Osnovni kriterijumi pri kreiranju baze bili su stručnost i društvena angažovanost, odnosno spremnost da se znanja iskoriste na najbolji način, da budu od koristi i pojedincima i društvu, jer „znanje obavezuje”.

Na osnovu baze, za ovih nekoliko meseci od kada smo je postavili na sajt „Ženske vlade” (www.zenskavlada.org.rs), već je pet žena dobilo ponude za napredovanje i za više funkcije, i to u jednoj velikoj stranoj banci i u međunarodnoj kompaniji iz oblasti energetike. Četiri koleginice su dobile dodatni angažman na projektu Evropske unije i jedna na projektu Ujedinjenih nacija. Zvali su nas iz jednog Ministarstva da im preporučimo eksperte za konsultacije oko važnih zakona. I to su samo podaci za koje mi znamo, jer ne možemo imati potpunu evidenciju o kontaktima koji su proistekli iz ovog projekta.

Imale smo prošle nedelje i sastanak svih žena čije su biografije u bazi i potom prijem kod ambasadorke Kraljevine Belgije. Tada su ove stručne žene i međusobno razmenile kontakte i ideje za saradnju, što je takođe jedan od važnih ciljeva projekta. Iz tih interakcija već su proistekli dogovori o saradnji, novi poslovi, i ne manje važno, poznanstva i prijateljstva.

Kako reagujete na opaske nekih muškaraca da je takva akcija „profeministička”?

Taj termin nažalost ima nekad, potpuno nepravično, kritizersku konotaciju. Feministički pokret je bio napredan i njegove ideje danas su deo korpusa osnovnih ljudskih prava. Što se tiče ove akcije, ona pomaže ostvarivanje rodne ravnopravnosti, ali i profesionalizaciju. Zalažemo se da kompetentnost bude osnovni uslov kod postavljenja i zaposlenja i budući da nema dovoljno žena na istaknutim položajima, želimo da argumentima pokažemo da su za to kvalifikovane i spremne.

Članice udruženja „Ženska vlada” do sada su dale značajan doprinos poboljšanju položaja žena u Srbiji i njihovom aktiviranju na političkom planu. Da li smatrate da su žene dovoljno zastupljene na rukovodećim mestima u zemlji?

U srpskoj populaciji 51 odsto čine žene i ako pogledate koliko su procentualno zastupljene u predstavničkim i izvršnim telima, i posebno u upravnim odborima, videćete da to nije paritetno. A paritetnost je ustavni princip. Da ne bi bilo da samo govorimo o kvotama kao jedinom mogućem mehanizmu (a u drugim zemljama se pokazalo da to jeste dobar model), hoćemo i na ovaj način da damo razlog više za njihov izbor. Ne samo da im to pravo pripada po matematičkom modelu i po zakonu, već i po tome što znanjem mogu značajno da doprinesu modernizaciji i razvoju Srbije. Znači, legalitet plus legitimitet.

U kojim sektorima vlada deficit žena?

Tamo gde se mnogo radi, na nivoima dva i tri ispod rukovodećih, ima više žena. Tamo gde su novac, moć i vlast, gde se donose velike odluke i raspolaže dobrima, žena ima znatno manje nego muškaraca.

Da li mislite da je patrijarhalni društveni okvir, prema kome je ženi pre svega mesto u kući, i dalje veoma žilav, ili su prisutna blaga poboljšanja shvatanja uloge žene?

Naše društvo ima dobru startnu poziciju, u jednom delu, jer su principi socijalizma bili na liniji rodne ravnopravnosti, u mnogim sektorima. Tada smo imali čak i ženu predsednika vlade. S druge strane, naše društvo je prilično konzervativno i predrasude o ulozi žena su brojne. Posebno je teško ženama na selu i u manjim gradovima. Žene su retko vlasnice imovine i veoma je mnogo takozvanog „besplatnog kućnog rada”, jer se briga o deci, kući i porodici potpuno prebacuje ženi. Za većinu je to dodatno radno vreme posle dolaska s posla, koje se na žalost podrazumeva. Pride, neophodni servisi, kao što su jaslice, vrtići, pomoć u kući, prilično su nerazvijeni, oskudni i najčešće nedostupni, posebno u ovo ekonomski teško doba. Obdaništa rade ograničeno, tako da roditelji, i očevi i majke, muku muče kako da balansiraju karijeru i porodicu, budući da poslovni uspeh traži da na poslu ostajemo sve duže. Zato je obaveza svih koji su u prilici da nešto učine, a u to ubrajamo i članice „Ženske vlade”, da se ta situacija popravi.