Dijabetes ugrožava ljude pod stresom

U Srbiji, procenjuje se, ima između 400.000 i 500.000 osoba koje se leče od dijabetesa, ali na jednog pacijenta, dolazi još jedan koji i ne zna da ima šećernu bolest i ne leči se. Broj dijabetičara i u Srbiji stalno raste. Razlozi za porast broja obolelih su brojni: mnogo sedenja, malo kretanja, gojaznost, neodgovarajuća ishrana, kasno otkrivanje i neodgovarajuća kontrola šećera u krvi.

– Dijabetologiju karakteriše eksplozivni razvoj novih saznanja. Da bi novine u lečenju stigle do svakog lekara i što više pacijenata, Republički zavod za zdravstveno osiguranje pokrenuo je kampanju „Menjajmo dijabetes”. Lekare i obične ljude ova kampanja treba da podstakne da na drugačiji način razmišljaju o dijabetesu: nema čarobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja kada se promene loši stilova života, za „Politiku” objašnjava endokrinolog, profesor dr Nebojša Lalić, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa. U kampanju je do sada, na pet seminara uključeno oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira i nastavak ove akcije.

– Najvažnije da se šećerna bolest otkrije u ranom stadijumu i na taj način spreče vrlo ozbiljne komplikacije. Poruka svakom građaninu koji sumnja da ima povišeni šećer jeste da za početak popuni upitnik u domu zdravlja i da odredi da li je u riziku da oboli od šećerne bolesti. Kao tipičnu osobu sa dijabetesom na našim prostorima mogli bismo da opišemo gojaznog muškarca, pedesetih godina, koji je prezauzet obavezama, uspešan… Menadžerski način života ide često sa dijabetesom tipa dva. Takva osoba bi sebi mogla da obezbedi dobro lečenje, ali zbog trke na poslu vodi neuredan život i  izgovara se da nema vremena za pravilnu ishranu. Međutim, drugi profil tipičnog pacijenta je siromašna, starija osoba, navikla na određeni način ishrane, koja često nema dovoljno prihoda, a ni motivacije za odlazak u dom zdravlja – navodi dr Lalić.

On dodaje da obavezna promena načina života, koja čeka dijabetičara nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati, što je u uslovima savremenog života ponekad teško izvodljivo. Nije dovoljno „vrteti” se po kuhinji ili kancelariji. Ko boluje od dijabetesa mora svakodnevno da ima najmanje 30 minuta namerne šetnje, određeni fizički napor, koji u kontinuitetu traje najmanje 10 minuta.

– Disciplinovan pacijent, obučen da kontroliše svoju bolest je najvažniji za uspeh u lečenju. Trećina naših pacijenata je već takva. Razumem da je nekim pacijentima teško, na primer onima koji imaju evropsko radno vreme, koje je mnogima poremetilo red u životu. Neko ima jedan obrok ujutru a drugi zatim uveče. Tu je brza hrana i sve to može loše da utiče na pravilnu ishranu dijabetičara. Dobro bi bilo da pacijent ima jedan obrok ujutru, jedan u pauzi tog evropskog radnog vremena, između 12 i dva, a zatim jedan obrok posle povratka sa posla i jedan mali obrok pred spavanje – savet je našeg sagovornika.

Saveti o tome kako da sprečavaju nastanak komplikacija šećerne bolesti je takođe važan deo kampanje „Menjajmo dijabetes”. Svake godine država, odnosno Republički zavod za zdravstveno osiguranje, izdvaja 3,5 milijarde dinara samo za lečenje komplikacija. Šećerna bolest je prvi uzrok slepila i amputacija zbog dijabetesnog stopala. Srbija se po broju komplikacija koje imaju oboleli od šećerne bolesti ne razlikuje od zemalja u tranziciji. Između 30 i 40 odsto dijabetičara ima bolesti srca i krvnih sudova. Svaki drugi dijabetičar ima povišeni krvni pritisak, jedna trećina pacijenata ima početno oštećenje bubrega, koje može kasnije da napreduje.

– Trećina obolelih ima promene na očima, 30 do 40 odsto ima promene na nervima, koje mogu da dovedu do dijabetesnog stopala, jedne od najtežih komplikacija, koja može relativno lako da se spreči, ali kada jednom nastane veoma teško se leči. Problem počinje od rane na stopalu, koja teško zarasta, napreduje, a kada se pogorša, može da ugrozi opstanak stopala, pa čak i život. Zato lekari stalno skreću pažnju pacijentima na ovu komplikaciju. Prevencija je održavanje higijene stopala, i noktiju, korišćenje udobnih cipela, savet da pacijent ne ide bos, da ne zagreva stopala toplim predmetima, da rano primeti i najmanju ranicu i da je leči u saradnji sa lekarom, a ne nadrilekarskim melemima, navodi dr Lalić.

Klasični simptomi šećerne bolesti su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, opšta slabost i gubitak u težini, ali na žalost vrlo često čovek dugo olako prelazi preko ovih znakova upozorenja, jer se ponekad javlja tek samo jedan simptom, a nekada naizmenično.

Olivera Popović