Jezero Ćelije će braniti i bageri

Kruševac – Ove sedmice, na snagu je stupila odluka Skupštine grada Kruševca o proglašenju područja veštačkog jezera Ćelije „predelom izuzetnih odlika”, a Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod” povereno je da upravlja tim područjem.

Zaštićena zona obuhvata 3.967 hektara. U prvom stepenu zaštite, oko vodozahvata, nalazi se 200 hektara, u drugom 341 hektar, a treći stepen zaštite se primenjuje u širem području oko akumulacije (3.426 hektara).

Pred „Vodovodom” je sada zadatak da uspostavi i održava stroži režim prema brojnim potencijalnim zagađivačima jezera, od vlasnika divljeg vikend naselja, preko poljoprivrednika koji upotrebljavaju pesticide na parcelama u zoni zaštite do ribolovaca koji love iz motornih čamaca i prihranjuju ribu u zoni vodozahvata. Ovo javno preduzeće će se starati i o kontroli slivnog područja, uključujući i strogu zabranu gradnje, odlaganja otpada, i krčenja i seče okolnih šuma. „Studija o zaštiti prirodnog dobra Ćelije” dozvoljava razvoj turizma na jezeru, uz obavezu zaštite visokog kvaliteta vode i zaštite retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Inače, o uklanjanju nelegalno podignutih vikendica u pojasu vodozahvata na jezeru Ćelije u Kruševcu se raspravlja već godinama, a prema rečima gradonačelnika Dragana Azdejkovića, uspostavljanje prve zone zaštite podrazumeva donošenje odluke Skupštine o njihovom rušenju.

– Od 2004. godine, nismo dozvolili da kraj jezera bude podignut nijedan objekat, već smo reagovali u ranoj fazi takve „divlje” gradnje. S ovakvom praksom ćemo nastaviti, upravo krajem ove sedmice Komunalna inspekcija će obaviti rušenje objekta na obali jezera, čija je gradnja započeta bez dozvole. O uslovima za uklanjanje vikendica podignutih pre 2004. godine odluku će morati da donesu Gradsko veće i Skupština grada – zaključuje gradonačelnik Azdejković

R. Stanković

--------------------------------------------------------

Rezervoar pijaće vode

Veštačko jezero Ćelije nastalo je od 1971. do 1978. a gradili su ga učesnici Omladinske radne akcije „Morava”. Nalazi se na dvadesetak kilometara od Kruševca prema Brusu i predstavlja branu za zaštitu hidrocentrale na Đerdapu od zamuljivanja. Kasnije je ustanovljeno da može da posluži i za vodosnabdevanje: pitku vodu sada odavde dobija stotinak hiljada žitelja kruševačkog kraja, a sačinjen je i projekat proširenja i rekonstrukcije kapaciteta Fabrike vode u Majdevu, pa će vodu sa ove hidroakumulacije u doglednoj budućnosti dobijati blizu 200.000 stanovnika Kruševca, Brusa, Trstenika, Ćićevca i Varvarina.